2
Prošlo je deset dana od zatvaranja biračkih mesta širom Srbije, a epilog još uvek nemamo. Poznato je da je Aleksandar Vučić ubedljivo, po drugi put, izabran za predsednika Republike, ali još uvek nije najjasnije ko će sve činiti parlamentarnu većinu.
Da je SPS na tankom ledu, svedoči i izjava reizabranog predsednika Srbije na RTS-u da ga je Ivica Dačić u noći izbora zvao 10, 12 puta, a da su razgovarali u…. sredu. Matematički, SPS nije potreban za formiranje većine u Narodnoj skupštini, jer sada već tradicionalni manjinski partneri sa partijama koje čine koaliciju okupljenu oko naprednjaka prebacuju magičnih 126 poslanika, ali se bez socijalista ne može obrazovati većina u Beogradu.
Na gradskim izborima tek ništa nije jasno. Najpre, kako je opozicija, po najavama pripremljena da pokrije svako biračko mesto širom Srbije, došla do toga da nekoliko dana nakon izbora nema ni kopije zapisnika, ni precizne podatke o rezultatima na nivou Beogradu. Čak i pasionirani posmatrač, u kakve sigurno spadam, nakon njihovih izjava i gostovanja ne može da shvati na šta se tačno žale i na kakve nepravilnosti podnose prigovore. No nije ovo ni prvi, niti će biti poslednji put, kako nas ubeđuju da su za izbore spremniji nego ikad, a da im pripreme puknu brže nego aplikacija koju su imali opozicioni kontrolori u biračkim odborima. Ostaje da se vidi na koliko će biračkih mesta u Beogradu biti ponovljeni lokalni izbori (ne znam zašto ne i parlamentarni), da li će ih biti dovoljno da se široka koaliciona lista bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića prebaci preko otprilike 27.000 glasova Beograđana, a tek onda na scenu stupa postizborna kombinatorika u kojoj je verovatno moguće sve jer je odbornik vlasnik mandata (ne znam da li ste čitali bajke o ljudima s kartonskim krunama, ali verujem da ćete ih čitati ako bude prilike).
No ovo nije tekst o izbornim kombinacijama, već o nekoliko predizbornih i postizbornih mitova o srpskim biračima.
Mit br. 1: Na izbore u Srbiji izlazi mali broj birača
Pravo glasa na aprilskim izborima iskoristilo je 3.800.000 birača (oko 59 odsto upisanih u birački spisak). Na prvi pogled ta brojka nije prevelika, ali tu dolazimo do podatka da realno biračko telo u Srbiji ne čini više od 5,2 miliona birača. To su ljudi koji žive u Srbiji i koje koristimo za procenu izlaznosti na osnovu podataka iz javnomnjenskih istraživanja.
Razliku do 6,5 miliona iz biračkog spiska čine državljani Srbije koji žive u inostranstvu, kako oni iz regiona, tako i oni širom sveta. Ako uzmemo u obzir realno biračko telo izlaznost iznosi oko 73-74 odsto. A ako tome pridodamo 10 do 15 odsto potpuno apolitičnih građana koji postoje u gotovo svim državama, kao i one koji su opravdano bili sprečeni da tog dana izađu na izbore, dolazimo do toga da broj apstinenata na koje partije u Srbiji mogu da računaju nije veći od desetak procenata.
Mit br. 2. Opozicija koju čine „građanske“ partije samo treba da izvuče apstinente na izbore i pobeda je na dohvat ruke. U Beogradu vam je ovo „rešeno“.
Tačno je da apstinenti i oni koji se premišljaju da li će na izbore izaći u velikom broju ne podržavaju republičku i gradsku vlast naprednjaka. Nije, međutim, tačno da svi oni podržavaju opoziciju. A još manje je tačno da bi svi oni, ako izađu na izbore, glasali za liste „Moramo“ i „Ujedinjena opozicija“. O tome svedoči i istraživanje agencije Sprint Insight objavljeno i u listu „Nova“ početkom februara. Naime, 10,4 odsto birača koji su u tom istraživanju rekli da će glasati za „opoziciju, ali još uvek ne znam za koga“ pitano je nakon tog odgovora „A za koga biste glasali da je glasanje u Srbiji obavezno“.
Polovina neopredeljenih, ali opozicionih ispitanika izjasnila se na tom dodatnom, „push“ pitanju za dve „građanske“ liste, ali je polovina navela liste Zavetnika, Nade, Dveri, Suverenista… Da neodlučni nisu potencijalni birači samo „prave opozicije“ (sic) svedoče i preliminarni rezultati gradskih izbora na kojima su liste „Ujedinjeni za pobedu Beograda“, „Moramo“ i „Ajmo ljudi“ osvojile manje od 35 odsto glasova Beograđana. Uz izlaznost koja ne može biti mnogo veća.
Mit br. 3. Desnica je na ovim izborima doživela neverovatan uzlet. Za to je zaslužna ukrajinska kriza.
Ako posmatramo rezultate parlamentarnih izbora 2016. godine (izbore 2020. bojkotovale su Dveri, ali i deo birača preostalih partija) i poredimo ih sa rezultatima aprilskih izbora videćemo da se radi o rastu od 50.000 glasova. Iako je ukrajinska kriza nesumnjivo uticala na pravac kampanje i pokrila neke druge teme (uostalom naprednjaci su prvi „podesili“ jednu od glavnih poruka – Mir. Stabilnost. Vučić.), možda i doprinela rastu socijalista, pet izbornih lista iz desnog polja političkog spektra odlično su stajale u pomenutom istraživanju agencije Sprint Insight sprovedenom neposredno nakon referenduma o promeni Ustava. Procena je bila da ukupno imaju 16 odsto glasova, na izborima su osvojili 17 osto. Moglo bi se
čak reći da su aktivno učešće u kampanji „protiv“ izmena Ustava i dobar rezultat opcije „ne“ osnažili i osokolili nacionalne „anti-Vučić“ glasače. Strategija dela opozicije da se po pitanju promene Ustava prave mrtvi, s druge strane, predstavlja samo jednu u nizu loših procena.
I konačno mit br. 4. „Građanska“ opozicija može mnogo više.
Možda, u nekim drugim izbornim uslovima. U ovakvim, pad vladajućeg režima nije moguć bez partija desnice koje prihvataju bazična pravila demokratske igre. A za sada deluje da neke od njih prihvataju.
Liste DS, SDS i tadašnjeg DJB na izborima 2016. imale su oko 16 odsto glasova, Saša Janković na predsedničkim izborima 2017. isto, a Ujedinjeni za pobedu i Moramo pre pet dana 17 odsto. „Građanska“ opozicija ne uspeva da izađe iz okvira svog biračkog tela već godinama. Podsmeh i nipodaštavanje „većinske“ Srbije sigurno neće doprineti da se zbir glasova promeni. Makar ne u onoj meri da se ozbiljnije ugrozi vlast naprednjaka /i socijalista/ u Srbiji. Neka vrsta bazičnog konsenzusa između dva opoziciona pola stoga je preduslov promene režima. Što pre to postane jasno opozicionim političarima, ali u još većoj meri i opozicionim biračima to će pre promene biti moguće. U suprotnom slobodno bih mogao da čestitam pobedu SNS-u na parlamentarnim izborima 2026. i kandidatu koga podrži Aleksandar Vučić na predsedničkim izborima 2027.
BONUS VIDEO Aleksandar Vučić o duplim paralelnim biračkim spiskovima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
