Podeli
dejan žujović
Dejan Žujović Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Pesma sa albuma Sva čuda svijeta iz 1983. godine. U to vreme, mi dečaci iz Dragiše Mišovića, retke neasfaltirane ulice u Kraljevu, smo navijali za Hajduk i znali sve pesme Filma. Ovu pesmu sam hteo da pustim na sprovodu svog prijatelja pre par meseci. Gde su moji drugovi? Volim svakoga dana da je pustim. U ovo vreme laži. U ovo vreme sebičluka. U ovo vreme bez emocija, samo agresije i mržnje. Gde je devojka koju sam ljubio? Ja ne želim tvoj Raj ako u njemu moram biti sam.

Društvo u kome živim se raspada. Jeftinu šminku skida epidemija. Dolaze dani naplate. Naplatiće nam se ćutanje, okretanje glave, pristajanje na ovaj pakao. Redovi ispred kovid ambulanti su beskonačni. Kao i redovi u tržnim centrima. Ne treba da vas to čudi. I komunizam je imao u osnovi dobru ideju. Ali nije računao na sebičluk, gramzivost, volju za moć. Dobro, nismo samosvesni i solidarni. Važnija nam je pojeftinjena krpa iz Zare nego da li ćemo sutra da stanemo na kraj kovid reda. Ne ljutim se ja na vas. Slabi ste karakteri. Podlegli ste medijskoj histeriji, reklamama. Ali ovo bi trebala da bude država. Organizacija koja može da predupredi svačiji vid slabosti.

Šta to znači? Vrlo jednostavno. Kao i za svaki trgovinski ili ugostiteljski objekat, i za tržni centar treba da važi koliko ljudi sme da bude unutra. Jedna osoba na četiri kvadratna metra. Da li ste čuli da je neki tržni centar platio bilo kakvu kaznu? Ograničenje broja osoba koje ulaze? Ne? Pa ko je kriv? Dr Panić? Da li dr Panić pokušava Srbiju da baci na kolena? Ko onda? Možda gospodin koji povremeno ima izlive iskrenosti? Onaj što navlači zelene helanke na par meseci i glumi šmekera iz Šervuda? Robin Hud? Predrag Kon? Neeeeeee… Sitna je to riba pljuckavica. Malo više podignite glavu. E taj. Taj je kriv.

Pre neki dan saznajem neverovatnu stvar. Postoje ozbiljne indicije da kovid bolnica koja se gradi u Batajnici uopšte nema građevinsku dozvolu. Niti bilo kakav projekat. Priča se da je ekipa razvačila strujnu instalaciju onako, prema osećaju. Da li i ovo može da vas iznenadi? Šta stvarno treba da se desi, pa da kažete, e sada je dosta? Imate li tu tačku? Iskreno? Da li zaista mislite da ova ekipa bašibozluka, loših đaka i još gorih karaktera može neku priču da dovede do happy enda? Pa, ne može, rođaci… I koliko se god ta ekipa trudila da rovari po mraku i mulju, nekako istina uvek ispliva. I piše na zidu.

Sinoć sam opet dobio temperaturu. Pola ekipe mi je pozitivno. Lekari bez simptoma moraju da se javljaju na posao. Naređenje u skoro svim zdravstvenim ustanovama. Vaspitačice po vrtićima same kupuju maske. Zaposleni po radnjama tehničke robe nemaju nikakve uniforme, idu na posao i pod temperaturom. Šta rade oni mučenici u Leoniju i sličnim brukama srpskog kapitalizma? I kako vi gospodo mislite da ovaj posao završite? Možda je došao trenutak da malo pojačate Milu Alečković, doktorku Jovanu, debelog Vacića? Đuro da malo odvrne volume? Da poludimo do kraja? Da se pokoljemo među sobom? E nećete taj film da gledate. Kao što ni ovaj niste slušali. Da ste ga slušali ne biste takva govna od ljudi postali. Malo biste više voleli ljude.

Ako je ova država nefunkcionalna, da nije došlo vreme da pravimo paralelnu? Da sa kolegama napravim alternativne kovid ambulante? Da napravimo alternativu za sve što je neophodno ovom narodu? Da izglasamo alternativnog predsednika? Manje lažljivog, manje bahatog, pristojnijeg? Da kažemo delu našeg društva – putuj ti sa Acom Srbinom, a mi odosmo na ovu stranu? Da li svi moramo da tresnemo o patos ponovo da bi se hipnotisana gomila osvestila? Dobar deo svog života da potrošimo u strpljenju dok se ne osveste? Pa ponovo, iz pepela i govana u koje su nas bacili da pravimo normalno, građansko i demokratsko društvo? U pamet se Srbi!!!! Niko od vas neće živeti trista godina, nemamo toliko vremena! Nemamo prostora ni za blazirane lopine. Željne beskrajne količine tuđe love. Nemamo vremena ni prostora za sve one likove na koje pomislite kada kažem da se bivši ne vrate. U pamet se Srbi!!!

Pokret Za sve moje ljude se širi našom Srbijom. Ljudi koji su se probudili se priključuju. Mi ne pitamo da li ste levičar ili desničar. To u Srbiji nikada nije ni postojalo. A u svakom čoveku živi i desničar po nekim pitanjima, kao i levičar po drugim. Nije nas briga ni da li ste patriota. Toliko ih je bilo, da nam zemlja nikada manja nije bila. Važno je samo da ste ČOVEK. Da imate svoj stav, da poštujete sebe i svog komšiju. Da volite ljude. Za sve drugo možemo da pričamo i da se dogovaramo. Spasiće nas ljubav. To je parola dana!!!

Sinoć je bio Live program na FB gde sam odgovarao na pitanja obolelih od kovida, a koji nisu mogli da dođu do doktora. Iskreno, imao sam tremu. Nije znanje problem, Mila ionako kaže da ga nemam. Plašio sam se broja pitanja i nemogućnosti svima da odgovorim. Ljudi, ne zamerite mi. Probao sam da vam svima izađem u susret. Ali molim vas, setite se ovoga. Ne mene. Setite se da vas je neko doveo u situaciju da na Facebooku tražite odgovore posle godina uplaćivanja svog zdravstvenog osiguranja. Setite se da ste ljudi. I kao ljudi uradite šta treba. Pošaljite ovu istorijsku anomaliju u prošlost. Da ponovo budete ljudi.

Gdje su moji drugovi,

Gdje je djevojka koju sam ljubio,

Ja ne želim tvoj raj,

Ako u njemu moram biti sam.

Dragi prijatelji, pomozimo ljudima koji su ostali bez posla zato što su imali obraz i kičmu. Sav prikupljen novac će biti upućen ljudima koji su egzistencijalno ugroženi zbog nehumanih reakcija režima. Pokažimo solidarnost prema ljudima koji su u životu napravili samo jednu grešku – bili su časni.

Raiffeisen banka AD

Dinarski 265000000576857940

Devizni RS35265044000005631664

EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW

USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

Komentari

Vaš komentar