3
Ustav Srbije je najviši pravni akt jedne zemlje. Taj dokument štiti osnovna ljudska prava, garantuje poštovanja javnog i opšteg dobra. Tako bi moralo da bude, osim u Srbiji, gde često baš i ne mora.
Da je upravo tako, najčešće u javnosti demonstrira sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji bukvalno na dnevnom nivou izlazi iz ustavnih ovlašćenja svoje funkcije.
A kako se poštuje Ustav Srbije, na svojoj koži osetilo je i 500 Vijetnamaca, zaposlenih u kineskoj kompaniji „Linglong“. Došli su u Zrenjanin da rade, a završili su u radnom logoru.
Do koje mere su pogažena sva prava vijetnamskih radnika jasno je ako se pročita i samo prvi član Ustava Republike Srbije.
U njemu se navodi da je „Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima“.
Ništa od svega navedenog u slučaju vijetnamskih radnika nije primenjeno. I to državu ne zanima.
Umesto reakcije čitavog niza odgovornih, čujemo samo tišinu.
Iako se poslovično uvek i na sve teme oglašava i daje svoje mišljenje, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ovoga puta je otćutao. Za promenu, i baš kad ne bi smeo.
Tako u danu kada menadžment kineske kompanije „Linglong“ bukvalno fizički pokušava da spreči odlazak vijetnamskog radnika koji je progovorio o straobalnim uslovima u kojima se živi i radi, od predsednika ne čusmo i reč. Imao je druga posla.
Razgovarao je sa mađarskim ambasadorom.
Zaštitu radnicima „Linglonga“ nije pružilo ni Ministarstvo unutrašnjih poslova, na čijem čelu je Aleksandar Vulin. Policija je, valjda, zauzeta čuvanjem murala osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću i hapšenjem aktivistkinja zbog gađanja zida jajima.
I ministarka za rad Darija Kisić se u svoj posao ne meša, a u skladu sa tim i njeni inspektori za rad. Igra istu ulogu kao i u Kriznom štabu – ništa ne vidi i ništa ne čuje.
Takav stav zauzela je uprkos javnim dokazima o ugrožavanju prava radnika. I nije je sramota.
O situaciji u „Linglongu“ u Zrenjaninu, čije je rukovodstvo očito krug fabrike proglasilo svojom teritorijom u kojoj važe kineski, a ne srpski zakoni, nismo čuli ni reakciju ministarke za ljudska i manjinska prava Gordane Čomić. Jer što bi se mešala u svoj posao kada nam, kako pre dva dana ministarka izjavi, odlično ide sa ljudskim pravima.
Od svega navedenog, ipak, može i gore.
U danima kada javnost Srbije uživo gleda pokušaj zarobljavanja radnika kojima su kineski poslodavci oduzeli pasoše usred Srbije, i sve to u zemlji koja pretenduje da bude članica Evropske unije, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je tvitovala. Ne o kršenju Ustava države čiju Vladu predvodi već o pisanju lista „Nova“.
U nizu odgovora koji su usledili na njen status u kome je pokušala da izvrne činjenice o pisanju lista „Nova“ o lobistima koje plaća Srbija, usledili su i komentari o dešavanjima u „Linglongu“.
Jedno od pitanja koje joj je postavljeno bilo je: Znate li da pored Zrenjanina postoji kineski logor u kome je zatočeno 500 Vijetnamaca?
Premijerka nije odgovorila. Izgleda da je imala preča posla.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare