Volim miris tenka rano ujutru. Miriše na očaj

Bez brige, pucano je ćorcima.

Poskočio sam zato ja, najveća kukavica u redakciji, večito u strahu od glasnih zvukova, iracionalnih ponašanja, propagande i krupnijih bubarusa, ne nužno tim redosledom. To je Vučićeva fizika vlasti: prvo misliš "neće valjda", onda vidiš da hoće, pa čuješ zvuk ćorka kojim se potom javnost bavi nedeljama. Tako je bilo nekad, sad efekat traje par sati, ako i toliko.

Zato je u pomoć pozvao rusku obaveštajnu službu. Što da ne - svima ide u prilog. Njemu da nastavi narativ o obojenoj revoluciji, koji se primio na liniji Pink-Informer-Politika ali slabo gde drugde; Rusima, da obeleže teritoriju i vežu ga, ako je moguće, još više za Kremlj i antidemokratski Istok. Zato - od Kineza pare, a od Rusa sila.

U evropskim krugovima, ipak, kako kaže slovenački N1, znaju da ćorak nema domet. Ne bole ih, izgleda, naročito ni Vučićeve optužbe da tri zemlje u EU spremaju pomenutu obojenu revoluciju. Te izjave, konačno, vide se kao izjave za unutrašnju upotrebu. Lako mi je za EU, oni slabo vide i zvučne topove i hemijski obogaćene suzavce, strah me je upravo unutrašnje upotrebe.

Jer, građani ove zemlje teško da mogu da budu sluđeniji, ali reči "Rusija", "Putin", "pravoslavlje" i "braća" i dalje među većinom imaju težinu. Znajući to, i Vučić i Putin zloupotrebljavaju kulturno-istorijski habitus za političke obraćune. Da sam rusofil zabrinuo bih se: bilo je u ovoj zemlji i onih koji su slepo verovali u EU birokratiju, pa je posle decenije slične zloupotrebe podrška pristupanju Uniji pala daleko ispod 40 odsto.

Čeka li to i Rusiju?

Nije Rusija Putin, ali nije ni Zapad Marta Kos. Ali rejting je rejting, i kad padne - oseti se.

Sve u svemu, meni se čini da je predsednik stranu odabrao. Sad samo da vidimo kako će izgledati transformacija Srbije u Rusiju ili Belorusiju, i hoćemo li mi to dozvoliti. Da je transformacija planirana vidim već u legislativnom polju. Prvo sam to video kod jednog advokata i poslanika i člana odbora za pravosuđe u jednom sazivu Narodne skupštine (šta to beše Skupština, jel' da), koji se izlanuo pa brže bolje negirao da je (pred svedocima) najavio gašenje Tužilaštva za organizovani kriminal i njegovo svođenje na odeljenje Stefanovićevog Višeg tužilaštva u Beogradu. Al 'ajde, to bi moglo da se podvede pod tračeve kojima je ovaj lik ionako sklon. Drugi simptom je ova najavljena promena Krivičnog zakonika, prema kom bi protesti koji blokiraju saobraćajnice mogli biti kvalifikovani kao krivično delo, ne više kao prekršaj ili, ne daj bože, kao Ustavom garantovano pravo da se izrazi slobodna volja građana.

Ako prođu te izmene, u paketu sa "leks specijalisom" koji projekat EXPO 2027 oslobađa od obaveze da u izgradnji objekata ima upotrebne dozvole, zatvoriće se jedna formalno-pravna konstrukcija, jedna naprednjačka karaula, iz koje će se po građanima ove zemlje pucati - po zakonu.

Na tom fonu je i nova sistematizacija u MUP, koja je ukinula udarnu grupu koja je istraživala tokove novca zbog pada nadstrešnice, pa, usput, koštala pozicije i Spasoja Vulevića, komandanta SAJ. Ta karaula je već izgubljena.

Ova prva nije i očekujem da opozicija tu pruži otpor - zbog toga su i dalje u Skupštini. Tako da, ovim putem, apelujem na ove koji po društvenim mrežama traže smak opozicije da ne olakšavaju život predsedniku.

Građani u ovoj zemlji imaju još mnogo posla i opozicija u njemu ima svoju ulogu.