"Dramota nadta lici fakultet ovo je nezabelezeno u evropi lisica seta pacovi prljavstina"

"Cile" je penetrirao u srž problema: lisice koje šetaju po fakultetima.

***

Zapanjujuće brzo se stropoštava godinama (punu deceniju?) strpljivo građena međunarodna podrška Aleksandru Vučiću. Presvučeni radikal je 2012, a naročito 2014. godine izgledao kao zvezda evropske, liderske, antokorupcionaške, moderne, real-politike. Tome je doprineo niz konstruktivnih poteza u pravcu normalizacije odnosa sa Prištinom, potom i pragmatičan pristup spoljnoj politici koji je tada bio daleko od sedenja na tri stolice. Naprotiv: ko tih godina nije video snažnu podršku EU i njenih lidera Vučićevom režimu - taj je te godine prespavao. Flert sa Putinom i poluzagrljaji sa Đinpingom došli su mnogo kasnije. Ovo su bile godine Šrederovog savetovanja, Blerovih deliveri junita, Merkelinog prijateljstva.

Godine Maksa Vebera.

Sada, u danima nakon što su se urednički kolektivi Fajnenšl tajmsa i Gardijana jasno očitovali o malignosti Vučićevog režima, gde je protestantska etika Vebera? Gde je šnicla nepojedena na jednom stolu postavljenom za kasnu večeru, jedne duge noći, jednom davno u Briselu? Balkansko je to odveć sve u nama, nevjerojatno balkansko, draga moja Beatriče.

Juče je i Evropska komisija odgovorila na pismo urednika medija United media ( a koje inicijalno nismo potpisali samo mi, progonjena banda iz Srbije, nego i naše kolege u Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori, BiH), i u tom pismu jasno navela da se neće mešati u kadriranja privatne firme, ali da, bogami, ugrožavanje uredničke nezavisnosti i pristup Evropskoj uniji ne mogu zajedno. U prevodu, ako i bude pritisaka na promenu naše uređivačke politike u turbulentnim danima vaspostavljanja novog rukovodstva United grupe, to će biti problem - za Vučića. Šta ćemo onda, draga moja Beatriče? Iz svinjca čist ne možeš da izađeš.

***

Šta si, Betariče, hteo sa ovim maloumnim vodviljskim programom progona studenata, koji je, za mene, kulminirao juče kada je studenti iz Niša, Mateja, momak kome su onomad u pretresu stana uhapsili pesto sos i masku za ronjenje, javio da je polagao ispit u prisustvu petorice policijskih inspektora u slušaonici. Koliko su groteskno izgledali inspektori u toj slušaonici video sam na slici, ali hteo bih, da mogu ali ne mogu, da zavirim unutar lobanje tih ljudi, jer znam da bih u makar jednoj od pet naišao na stid. Da li je to ono za šta su se školovali, o tome maštali dok su gledali "Umri muški", smeju li nekome to da ispričaju kad večeras dođu kući. Kažem "kulminirao" jer, premda ništa ne može nadmašiti pretnje silovanjem Marka Krička, ovde kao da je pao onaj (nevidljivi, metaforički) zid koji odvaja publiku i glumce u predstavama, pa smo za trenutak videli punu bedu ove tvoje inscenacije.

Poniženi srpski policajci biće tvoja zaostavština.

Ono, naravno, nije im prvi put, 90-ih su aktivno učestvovali u odbrani neprijatelja srpskog naroda i države koji su, igrom slučaja, bili na vlasti. Ipak, u decenijama koje su usledile profesionalizacija srpske policije išla je jednim, čini mi se, uzlaznim tokom. Danas, teško da ima veće sramote.

***

Za kraj, verujem da će i pre nego što ovaj tekst bude objavljen profesori pet univerziteta u Srbiji dobiti platu koja kasni. Ma, još i pre, pre nego što ga završim. Ne bi valjalo da tako ne bude: niko to više ne shvata kao tvoju kontrolu narativa i kaznu za neposlušne. Naprotiv - glasno se priča da ti je država bankrotirala.

A ministar finansija nestao u akciji.