Noć kada je svet zadržao dah: Rakete su padale, bombarderi bili u vazduhu, a Tramp u poslednjem trenutku odustao od napada

Američki predsednik bio je manje od dva sata udaljen od pokretanja razornog napada na iranske mostove i elektrane, ukoliko Teheran do 20 časova po istočnoameričkom vremenu (1 sat po britanskom) ne pristane da otvori Ormuski moreuz. Ipak, nakon intenzivnih pregovora u poslednjem trenutku, Tramp je još jednom odustao od svoje pretnje.

Prvi znaci mogućeg dogovora pojavili su se oko 20.15, kada je pakistanski premijer Šehbaz Šarif, čija zemlja je posredovala između dve strane, pozvao na produženje roka.

„Diplomatski napori za mirno rešavanje rata na Bliskom istoku napreduju stabilno, snažno i odlučno“, napisao je Šarif na mreži X, pozivajući na dvonedeljno primirje.

U roku od sat vremena, i Vašington i Teheran bili su upoznati sa predlogom i započeli su razgovore.

Tramp je izjavio da su strane u „žestokim pregovorima“, ali nije želeo da iznese detalje, dok je Iran, prema navodima, „pozitivno razmatrao“ inicijativu.

Rakete u vazduhu, bombarderi na putu

Kako se približavao krajnji rok, rakete su i dalje padale širom Bliskog istoka. Izrael, Ujedinjeni Arapski Emirati i Katar presretali su dronove koji su se kretali ka njihovim gradovima.

Istovremeno, američki bombarderi su već bili u pokretu. Jedan avion naoružan municijom primećen je kako poleće iz baze RAF Fejrfod u Velikoj Britaniji, navodno na putu ka Iranu.

Neposredno pre 22 časa, CNN je, pozivajući se na regionalne izvore, preneo da se „uskoro očekuju dobre vesti sa obe strane“, uz procenu da bi dogovor mogao biti postignut tokom večeri.

Preokret u poslednjem trenutku

U dramatičnom obrtu u poslednjem trenutku, Tramp je povukao odluku o napadu nakon uspešnih pregovora.

U 23.32 – manje od 90 minuta pre isteka roka – objavio je na Truth Social da pristaje da suspenduje napad na dve nedelje, pod uslovom da Iran u potpunosti ponovo otvori Ormuski moreuz.

Ranije je upozorio da će „čitava civilizacija umreti“, ali je u međuvremenu saopštio da je Iran dostavio plan u deset tačaka za okončanje rata.

Iran prihvatio primirje, ali uz upozorenja

Prema navodima američkih i iranskih izvora, Teheran je prihvatio predlog primirja nakon intenzivnih diplomatskih napora Pakistana i intervencije Kine u poslednjem trenutku.

Dogovor je, kako se navodi, odobrio vrhovni verski lider ajatolah Modžtaba Hamenei, uz saglasnost da se Ormuski moreuz postepeno ponovo otvori tokom naredne dve nedelje.

Iranski Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost saopštio je da će pregovori sa SAD početi u Islamabadu, ali je upozorio da to „ne znači kraj rata“.

„Naše ruke su i dalje na obaraču i svaka najmanja greška neprijatelja biće dočekana punom snagom“, poručeno je.

Istovremeno, iz Bele kuće je potvrđeno da je i Izrael pristao na privremeno primirje.

Eskalacija koja je prethodila dogovoru

Dogovor u poslednjem trenutku usledio je nakon snažne eskalacije sukoba. SAD su bombardovale iransko ostrvo Harg, ključnu tačku za izvoz nafte, dok je Izrael gađao mostove, železnicu i puteve širom Irana.

Kao odgovor, Iran je pozvao građane da formiraju „ljudske lance“ oko mostova i elektrana, a hiljade ljudi se odazvalo tom pozivu.

Američki potpredsednik Džej Di Vens dodatno je podigao tenzije izjavom da SAD imaju „sredstva koja još nisu odlučile da upotrebe“, dok je Bela kuća kasnije negirala da je reč o nuklearnom oružju.

Oštre reči i međunarodne reakcije

Tramp je u toku dana dodatno zaoštrio retoriku objavom: „Cela jedna civilizacija će večeras umreti i nikada se neće vratiti. Ne želim da se to dogodi, ali verovatno hoće“.

U drugoj poruci nagovestio je da bi „možda moglo da se dogodi nešto revolucionarno i divno“.

Istovremeno, SAD su izvele napad na ostrvo Harg, gađajući više od 50 ciljeva, što je dodatno podgrejalo spekulacije o mogućoj specijalnoj operaciji.

Izrael je nastavio napade, a premijer Benjamin Netanjahu izjavio je: „Sve snažnije uništavamo teroristički režim u Iranu“.

U napadu na železnički most u Kašanu poginule su dve osobe, prema navodima iranskih medija.

Iranske vlasti su obustavile železnički saobraćaj u Mašhadu i pozvale građane da se okupe oko ključne infrastrukture.

Revolucionarna garda Irana upozorila je susedne zemlje da je „uzdržanost završena“, dok je američka ambasada u Bahreinu savetovala građanima da ostanu u zatvorenom.

Iran je takođe napao petrohemijski kompleks u Saudijskoj Arabiji, dok su Huti u Jemenu navodno pripremali nove vojne akcije.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je da se više od 14 miliona građana prijavilo da „žrtvuje život za odbranu zemlje“.

Kritike i upozorenja iz sveta

Američki državni sekretar Marko Rubio optužio je Iran za kršenje međunarodnog prava zatvaranjem Ormuskog moreuza.

Istovremeno, rasla je zabrinutost zbog Trampovih izjava. On je ranije poručio:
„Otvorite prokleti moreuz, ili ćete živeti u paklu“.

Takođe je pretio da će Iran „vratiti u kameno doba“ i uništiti njegovu infrastrukturu, što bi, prema kritikama, moglo predstavljati ratni zločin.

Bivši Trampov saradnik Entoni Skaramuči ocenio je da predsednik „poziva na nuklearni napad“, dok je bivši šef za borbu protiv terorizma Džo Kent upozorio da bi takva politika pretvorila SAD u „faktor haosa u svetu“.

Papa Lav XIV osudio je Trampove pretnje kao „potpuno neprihvatljive“.

„Ovo nije samo pitanje međunarodnog prava, već pre svega moralno pitanje, za dobrobit ljudi u celini“, poručio je poglavar Rimokatoličke crkve.