"Poslednja poruka bila je - ja sam mrtav - ali njegova muzika ne umire": "Noć Morikonea" za kraj BFI

Čuveni Aterballetto iz Ređo Emilije nastupa na Velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta sa spektaklom "Noć Morikonea" kog potpisuje španski koreograf Markos Morau.

Koreograf je inspiraciju za predstavu pronašao u muzici Enija Morikonea. Slavni italijanski kompozitor, podseća Morau, napisao je pre nego što se oprostio od publike, "Ja, Enio Morikone, mrtav sam". Ali, njegova muzika, dodaje, ne umire:

- Kada nas umetnici napuste, oni ne odlaze, jer njihova umetnost čini da ostanu živi. Ova predstava je moj naklon, počast lepoti koju je Morikone dao svetu. Morikone bi mogao biti moj otac ili deda, a ja direktan naslednik njegovog nasleđa, filmova na kojima mu (bilo da su remek-dela, dobri, osrednji ili loši) nemerljivo dugujem. Pre nego što sam se upustio u njegovu muziku, zvižduk tih melodija je uveliko bio prisutan u mom životu. Sin sam onih roditelja čija su deca odrastala uz "Bilo jednom u Americi", "Dobar, loš, zao"... Melodije iz ovih filmova slušale su se u dnevnoj sobi mog doma. Možda on to nije znao, ali njegova muzika nije bila samo za filmove, već saundtrek našeg detinjstva. Enio je svoju kreativnost, inspiraciju stavio u službu "fabrike snova", ugrađujući zvuke u naše pamćenje, postajući klasik, oličenje intelektualnog kompozitora, popularnog muzičara, rok zvezde - govori Markos Morau.

U tom činu stvaranja i deljenja lepote oblikovao je sopstveni Morikoneov svet, zapravo komponojući nove melodije koje teku paralelno s prisustvom kompozitorove muzike u našim životima.

- Predstava se odvija u sumraku obične noći stvaraoca, koji - sam i ošamućen belinom čaršava - hvata beleške i vizualizuje melodije za filmove koji još ne postoje, oživljavajući priče u proređenom vazduhu svoje sobe. Noć će biti puna posetilaca, muzičara koji će se odazvati njegovom pozivu da snime svoje ideje u improvizovanom studiju. I tu će se, među listovima i notama, pojaviti dečak, onaj koji je želeo da bude lekar, neumorni šahista, onaj koji je znao da nikada neće svirati trubu kao Čet Bejker jer je sudbina za njega rezervisala bolje mesto, mesto koje će ga učiniti večitom ikonom. Noć će nastaviti da napreduje, pretvarajući dom u muzički studio, u dualnosti jednog slobodnog uma i jednog uma koji stvara muziku za filmove koja će postati muzika veka, pretvarajući spavaću sobu u bioskop u koji će posetioci svih generacija dolaziti da gledaju filmove i provedu noć sa njim. I svake večeri biće nova prilika da se ožive snovi svih muzičara, dece, ljubavnika, usamljenih posetilaca...

Morau na kraju konstatuje da je Morikoneova muzika dala zvuk neizrečenim stvarima, skrivenim elementima:

- Odvajanje njegove muzike od filmova je složen i gotovo samoubilački posao, ali verujem da bi genije bio srećan kada bi znao da će njegove note večeras pretrčati iz starog bioskopa, kako bi nekoliko sati živele u teatru.

Podsetimo, tokom 23. Beogradskog festivala igre koji se odvijao od 13. marta u Beogradu i Novom Sadu pod sloganom "Budi igra koju želiš da vidiš" učestvovalo je 15 kompanija iz 11 zemalja, a izvedeno 20 predstava.