Znali su ga svi žandari, tražio je spas u čaši

Ponoćno obraćanje u petak kasnilo je sat vremena. Kad se desilo, izgledalo je kao fajront: popilo se šta se moglo, polupali smo kristalne čaše, sevale su i pesnice u obračunu sa susednim stolom, sad treba da se plati, a glavni kavgadžija umesto novca nudi govor. O sebi. O svojoj hrabrosti. O širokom srcu. Trubite jače jače, trubite bolje.

Predsednik je, potom, 14 puta nazvao predstavnike EU parlamenta ološem. Jednom bi bilo previše, a 14 puta bilo mu je, mislim, i premalo. Koliko je optimalno? Optimalno bi bilo da nije predsednik, jer tad bi bilo svejedno šta priča.

Šta je još rekao vrhovni komandant? Rekao je da ćemo skorih dana u rat sa Albanijom i Hrvatskom, koje su valjda sklopile neki nebulozni vojni sporazum. Zato mi moramo da izvedemo tenkove na ulice, a MIG da preleti nad Ušćem u niskom letu. Ko se zatekao ovih dana u Beogradu mogao je da vidi pripadnike vojne policije kako zavode red kod Brankovog mosta. To kako su izgledali me ubedilo da bi i oni od muke popili.

Sutra ujutru, kad se adrenalin malo spustio, mamuralo se po Pinku. Ovoga puta nije bilo pominjanja ološi, ali se nastavilo sa retorikom u pravcu gašenja Nove i N1, a i pozvano je na Šolakovo hapšenje. Možda je ovako izgledao razgovor Milera i Lučića posle posete onom klubu, koji su u razgovoru pomenuli. Eksplozije, guzice, ološi, hapšenja. Maligani.

I tako to uzme da traje (rekao bi Dragan Todorović) i tera i preko vikenda. U ponedeljak smenilo šefa SAJ, jer nije hteo da tuče ljude. Prethodno, reklo da su oni hteli da otcepe policiju i učine je nezavisnim (inokosnim?) organom odlučivanja, al' ne možeš ti Srbina prevariti, ehej, znamo mi te podvale, smenjuj sve što ne radi za šefa.

I predsednik uzme pa smeni. I predsednik vide da je to dobro.

Isti dan, javila se Marta Kos, rekla nije ovo dobro, ne valja to ništa moj Aco. Šapate, imamo problem. I još rekla da se to što se predsendiku ne sviđa po ulicama Beograda i Novog Sada izgleda leči nezavisnim pravosuđem. Kuku nama, a predsednik rek'o prethodno da će on da najuri tu bandu iz pravosuđa koja ne radi za Srbiju. I kako mila Marta ti da budu nezavisni, pa onda će oni da sude po zakonu? Gde počinje zakon, tu patriotizam pada pod sto. Kafanski.

i na svu muku, u utorak, uzme priča neki Manfred Veber. Ko je taj Veber i šta pije, upitalo se. Ispade taj Veber neki bitan, a i trezven. A osim njega, pričali i ovi neki zeleni, narandžasti, bogtepita koji, čak i žuti, i to sve tamo u Strazburu, šta li, i ispade da nije bilo dobro što je predsednik onomad rekao da su ovi ološi. Ili, rekli su oni pijaniji, izgleda da je predsednik znao šta će da mu vele u utorak, pa reko da udari prvi u petak. Ko zna.

Tek bude tu ponešto priče i o nekim sankcijama porodici predsednika i generalno istaknutih javnih službenika, uključivši tu i Krička policajca. I bude i šest nekih zaključaka, što ćete da čitate u ovim novinama pa da ne prepričavam ja. A moj ukupni utisak bio da je predsednik izabrao tabor. Šta se pilo u Pekingu ne znam, ali od kad se otamo predsednik vratio (rekao bi Ljuba Simović) to nije isti čovek. 'Ajde što je Peking promenio njega, ali što je promenio nas?

Za kraj, da kažem: ima u ovih šest zaključaka i jedan o slobodnim medijima. Bez slobodnih medija nema ni demokratije, rekli su oni. Ali, ni slobodnih medija nema bez slobodnih građana za koji će oni da pišu, snimaju i govore generalno. Jedni sa drugima možemo nekako, jedni bez drugih izgleda nećemo nikako. Imajte to na umu, ako hoćete da nas još malo čitate.