Piše Maja Uzelac: Seksa i grada

...onog kog se sećamo - Nema.-

Ono gde se četiri drugarice, a nisu klinke, provode u Njujorku, ručaju i večeraju po restoranima, piju šampanjce u kafeima i za barovima hotela, upoznaju svakakve tipove i poneke ribe, ljube po klubovima i privatnim žurkama, nose Manolo štikle i pišu skupe kolumne.

Ono gde se bez frke priča o veličinama i tehnikama, ono gde se isprobavaju poze i pomagala. Ono gde se oblači i skida

I opet oblači

Jer uvek ima toliko razloga

Za oba.

.

Civilizacija davnih dana.

A sad? Seks?

Pa kako, u lakat? Kad je već rukovanje pesnicama.

Grad?

To je ono gde je gužva? I opasnost?

Može sa zelenim sertifikatom, uz tačno određen tip maske.

Plus dva-tri bustera, je li.

I šta da radi tu Mister Big? Onaj mitski alfa muškarac, u post-MeToo epohi? U kojoj je, u stvarnom životu, upravo popio par tužbi za seksualno uznemiravanje (O, ne! – Ooo, da.)

– Šta da radi tu,

Osim da ga strefi srčka.

I da ode u legendu.

_

E pa, tačno tako i počinje ova, posthumna post-covid sezona serije Sex&The City.

(Soriška za spojler. Tužni smajli.)

.

Koje su još teme?

Tema:

Jeftinoća autfita naših heroina. Jer nije vreme za kurčenje imanjem para. To je sad u redu samo za Bezosa i ekipu. Mislim na onih barem 9 (devet) puta više milijardera nego pre korone.

Mi, obični ljudi, da se smirimo i msm jbt – molim vas, budite skromni. Da li uopšte znate koliko je ljudi izgubilo posao?

Tema:

Starost junakinja. Od kojih jedna se zatezala i pumpala pa izgleda kao patka. Druga se opustila, smežurala i osedela, pa onda kako je samo mogla.

A treća je, realno, skroz predivna. Ta je najveći problem. Jer

Kako može da ima toliko godina a da još uvek liči na sebe toliko da nas prosto samom sobom podseća da je život – O, DA – prolazan.

A junaci serija naših života isto to, zajedno s njim.

Tema:

Nedostatak četvrte.

Iz ekipe.

Jer prijateljstva opstaju, ali ne baš sva i ne baš toliko. Jer, jbno previše je izazova.

Svet kakvog znamo ovih dana nije više svet u kom su navikli da se kreću ljudi pripremljeni na Biće sranja, ali totalno nepripremljeni na Biće sranje za sranjem u moru sranja

(Jbg.)

I onda ovo.

.

Serija koja je bila lakmus papir za radosti i zaokrete epohe, to je još uvek.

U prve dve epizode, kojih smo se s razlogom plašili,

Nemamo jednu Samantu – a ta je bila najopuštenija,

gubimo jednog Mr. Biga – a taj je bio najfatalniji

i kandžama se držimo za one preostale koji nam još uvek jesu

…bliski

Jer,

Ako ne bude ni šampanjca na jogi ni modne revije na sahrani

Od seksa i grada ostaje samo

(šta)

– Hleba i igara –

…a toga jbg imamo i u Beogradima.

Onoliko.

…

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.

Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.

Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.