1
Vest da će ispred novootvorenog tunela na auto-putu ka Požezi dežurati lekari i vatrogasci više nije samo još jedna stavka u beskrajnom nizu nonsensa i bizarnosti koji su nam postali svakodnevica. Ona je alarm. To je ona crvena lampica koja više ne blinka na upozorenje, već neprestano drečavo svetli kao signal duboke poremećenosti jednog sistema, tačnije odsustva istog, gde je moguće da se faktor bezbednosti, kao prioritet svih prioriteta, rešava tako što obezbeđuješ uslove za sanaciju eventualnih posledica nebezbednosti. I to sa par vatrogasaca, jednom policijskom patrolom i tri medicinske sestre ( ako nahvatamo i nekog lekara, iha).
Ne bih da budem morbidan, ali me čudi da u taj „spasilački štab“ nisu uključeni i popovi i mrtvozornici pa da se kompletira odbor za doček na ulazu u tunel.
Vlada Srbije donela je uredbu kojom se poništavaju pravilnici o bezbednosti u tunelima, uz obavezu da se obezbedi danonoćno dežurstvo hitnih službi – vatrogasaca, policija i lekara, kako bi, navrat-nanos, bila otvorena deonica auto-puta Pakovraća – Požega, zarad Vučićevog bildovanja rejtinga i sklanjanja pažnje sa opštenarodne pobune. On je zarizikao i provozao se spornim tunelom u onom čuvenom autobusu bez krova, sa svitom svojih podguznih muva kojima, verovatno nije bilo svejedno, ali nisu imali kud, jer im je u opisu posla da statiraju i u najopasnijim tačkama vlasnika cirkusa, a mi ostali ćemo, valjda, tuda prolaziti na sopstvenu odgovornost i uz božiju pomoć.
Pred zjapećom rupom Munjinog brda se prekrstiš, dodaš gas i odigraš još jednu partiju srpskog ruleta u kojoj se više ne zna ( u Novom Sadu, se, na žalost i na užas, saznalo) da li će ti se na glavu strovaliti nadstrešnica, da li će ti na glavnoj železničkoj stanici u Beogradu, na perone, stanični hol, putnike i vagone propasti višespratnice izgrađene na betonskoj ploči, da li će ti na dete u školskoj učionici pasti deo, tek renoviranog, plafona.. Ili će ti se, pak, na kola sručiti deo tunela na šta sugeriše ova nesuvisla a zlokobna vladina uredba kojom se odgovorni ograđuju od potencijalnih pogibeljnih događaja i rizika koji nosi „čelični zagrljaj“ Vučićevog planerstva i kineskih konzorcijuma. Na kraju krajeva – i ne zaboravimo – nepoštovanje stroge procedure i zaobilaženje pravila, pre deset godina srušilo je i vojni transportni helikopter i odnelo sedam života.
I umesto da to postane crvena linija u pogledu poštovanja procedura gde ne bi smelo da bude kompromisa i „neće valjda“ preventive, sve je otišlo u suprotnom pravcu, razobručilo se i raspojasalo, dok na kraju nije odnelo novih 16 života. I opet niko da se dozove pameti.
Možemo samo zamisliti koliko potencijalnih opasnosti krije onaj famozni EXPO projekat u svetlu činjenice da je za njega suspendovan institut upotrebne dozvole, a nadležni nas uveravaju kako to i nije toliko bitno. „Nije važno“, čuvena uzrečica Velikog graditelja, vremenom je usvojena kao princip i abolirajuća mantra za brojne gluposti i propuste. Stvar je otišla predaleko, jer nije problem samo „drekavac iz tunela“ u Ovčarsko-kablarskoj klisuri – on je samo apsurdnošću uredbe, ogolio dunsterajski i fušerski pristup kojem svedočimo na svakom koraku. Kako i kome da verujemo u pogledu velikih i zahtevnih projekata, kad godinama gledamo kako naši vrli graditelji nisu u stanju da reše problem najobičnijeg trga po kojem čas prevrću kocke, čas razvlače asfalt i kojima se, nakon renoviranja fontane, pojavi „vodoskok“ na nekoliko metara od nje.
Ne može jedan političar ( znate koji) da se vajka „kako uvek neki papir fali jer neko nešto nije potpisao“ i to nazove „foliranjem“, onda se sprda kako su mu rekli da se „brdo pomera za 0,1 milimetar“ i na kraju političkom odlukom rešava stvari struke. Ako su ti inženjeri, zaduženi za stručni nadzor na toj deonici auto-puta odbili da potpišu Zapisnik o obilasku radova i saglasnost na spisak nezavršenih radova, onda sedneš u službeni „audi“ i nazad dok ne potpišu, a ne da njihovu revnost zoveš foliranjem.
Ako je tebi pomeranje od „0,1mm“ vic, ozbiljnom geologu je upozorenje. Ako ti zakon propisuje automatsko praćenje saobraćaja u tunelu pre njegovog otvaranja, onda čekaš da to profunkcioniše, a ne postavljaš lekare i vatrogasce na ulaz. I na kraju, praviti i obezbediti tunel kroz brdo gde postoji opasnost od klizišta i kroz koji će sutra krenuti hiljade automobila, nije isto što i postaviti šatore u Ćacilendu.
By the way, i njih vam je vetar oduvao.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
