Kako su vam nove komšije: Piše Jelena Bulajić

Sad Beograđani imaju želju da upoznaju one što su odlučivali umesto njih, a da nisu mogli iz prve ni da pogode ulicu u kojoj žive. Upoređuju se pozivi za glasanje tih tzv. fantomskih birača, istražuje se gde su tačno i kako prijavljeni.

Portal Istinomer je došao u posed baze podataka koja pokazuje broj birača upisanih u birački spisak po adresama u Beogradu. Sad i sami zainteresovani građani mogu da istražuju koliko su novih komšija dobili zahvaljujući izbornom inženjeringu naprednjaka, jednom, mora se priznati, od genijalnijih poteza ove vlasti. Demokratije savremenog doba ne pamte da je neko smislio očigledniju i drskiju izbornu prevaru i još je tako bez mnogo skrivanja izveo.

Već sama Istinomerova provera nekoliko adresa otkrila je neverovatne situacije i očigledne dokaze ozbiljnih nepravilnosti. Više nego jasno je da je veliki broj birača prijavljenih na adresama stambenih objekata koji veličinom ne mogu da prime toliko stanara.

Tako je u jednoj kući od 58 kvadrata prijavljeno čak 40 birača ili u drugoj od 52 kvadrata obitava 36 osoba sa pravom glasa.

Malo je komotnije u kući od 130 kvadrata, gde prebivalište ima 30 građana s biračkim pravom i to baš uz prostorije lokalnog odbora Srpske napredne stranke. To je, ako ćemo u ovoj krajnje bizarnoj situaciji da budemo duhoviti, verovatno neka VIP adresa za renta birače. Partija im bar u mislima daje da se šire na po cela četiri kvadrata, dok obična boranija iz njihovih redova bude srećna ako za sebe izboksuje kvadrat i po.

Međutim, da naprednjaci znaju da do apsurda preteraju u revnosti dok ispunjavaju naređenja svojih vođa, pokazuje restoran u Rakovici, u kom je prijavljeno da živi 115 birača.

Od pojedinaca se istakao bivši rukometaš i istaknuti član SNS Vladimir Mandić. U zgradi čiji je on vlasnik u centru Beograda adresu ima 154 birača na lokalnim izborima. Svi su prijavljeni na toj adresi, kako pokazuje dokumentacija, u dva dana tokom novembra, a na glasanja su, prema izjavama svedoka, dovođeni u grupama i u organizaciji samog Mandića.

I sada u priči o apsurdu od države kakva je Srbija ide onaj deo „da nije tužno, bilo bi smešno“. Svako ko je iole zdrave pameti, bez ikakvog znanja o izborima, u svim ovim primerima uočiće ozbiljne nepravilnosti i zakonske prekršaje.
Međutim, kako ovde zdrava pamet odavno ne vredi mnogo, niko od Beograđana koji tragaju za novim komšijama nema baš jasnu ideju da li će im i kako to pomoći da dokažu očiglednu izbornu krađu. Posebno ako se zna da je celu tu „veselu igricu“ sa iznajmljenim glasačima osmislio i izveo isti sistem kome bi prevareni Beograđani trebalo da se požale da su pokradeni.

Evo, ja, nažalost, sumnjam da će sportskom radniku i očiglednom izbornom stručnjaku Mandiću Infostan naplatiti centralno grejanje za svih 154 stanara, ako kao i mi, obični smrtnici, plaća grejanje po članu domaćinstva. Da li će i kakvi računi stizati kućercima od 50 kvadrata, gde, prema biračkom spisku, živi i po 35 duša?

Sve ćemo to, na kraju, platiti mi, birači sa jednom jedinom adresom i bez rezervnog grada i države. I nije u pitanju samo porez, grejanje ili struja. Plaćamo godinama i vremenom koje prolazi i ništa ga neće vratiti dok nas režim Aleksandra Vučića “brže, jače, bolje” vuče u prošlost.