4
Nema tu mnogo filozofije, dragi moji. Ostali smo bez junaka. Svojih heroja. Sistematski i vrlo dosledno, odricali smo se najboljih među nama
Kontra i pesma Heroji 2.0. Sa auto-sprejom u rukama stojim pred belim zidom. Čekam da to izađe iz mene. Moj heroj. I pišem Srđan Aleksić. Pišem Dejan, policajac iz Pirota sa metalnom protezom. Pišem Saša. Moj brat, moj najbolji drug, koga su mi Košare vratile kao nekog drugog čoveka. Pišem imena ljudi koji su imali snage da budu jači od svojih života…
Koliko puta ste u razgovoru sa nekim došli do pitanja “Zašto nam se ovo događa?”, nabrajajući sve moguće uzroke? Svetske zavere, lošu geografsku poziciju, istoriju, globalnu agendu, zle medije, slab karakter našega čoveka, krizu, neprosvećenost?
Nema tu mnogo filozofije, dragi moji. Ostali smo bez junaka. Svojih heroja. Sistematski i vrlo dosledno, odricali smo se najboljih među nama. Dok su uštve punile svoje džepove i magacine, poput Pašića i kamarile, najskuplja srpska krv se prolivala oranicama Šumadije, po vrletima Albanije, završavala na dnu nikada viđenog mora.
Ove decenije kasnije bez problema smo pristajali na to da nam se školovani, nešto imućniji sugrađani zagube u mraku. Narodni neprijatelji. Slavili smo izmišljene heroje i izlivali ih u bronzi. I zaćutali. Naše
pesme o herojima smo sebi zabranili. Stevan Sinđelić je postao neprijatelj ovoga naroda. Stevana, Miloša i Dušana su zamenili Lola, Sava i Krcun.
Dok su narodi na istoku Evrope dizali ustanke, polivali se benzinom i ginuli, mi smo se zaklinjali vođi na vernost. I tužakali komšiju ako mu iz stana zamiriše slavska sveća.
Devedesete su nam prošle u slavljenju lažnih heroja. Divili smo se debeloguzim političarima čistih ručica i jako prljavih duša, kradljivcima bele tehnike iz tuđih domova. A hrabri su i dalje jurišali na metak. Danas, šaka zulumćara drži pokornim nekada hrabri narod. Nema više junaka.
Možda nam sada treba novi model heroja. Verzija 2.0. Ne onaj što juriša na bunker i metak. Drugačiji heroj. Onaj koji se bori sa svojim slabostima celoga života i postaje bolji čovek. Onaj što majstorski radi
svoj posao. Onaj koji se nasmeje na ponuđenu prečicu. Blago odgurne stranačku knjižicu.
Novi heroj je čovek koji ima snage da brani svoj stav kako ovo društvo treba da izgleda. On ne pristaje na laž, kalkulaciju, kolaboraciju. On ne želi da uzme torbe u ruke, jer ni u jednu torbu ne može da stane njegovo korenje.
Novi heroj ima snage da pokvarenjaku kaže u lice da je to. Njegovu slobodu ne mogu da kupe stranke, kontroverzni biznismeni, glupaci sa naslovnih strana. On i dalje voli drugare iz kraja. On i dalje glavom
probija zidove neznanja, pokvarenosti, ljubomore, straha. Novi heroj voli čoveka. On sa prezirom posmatra priučene gluperde sa falš diplomama. Njihove frizure i garderoba izazivaju u njemu samo prezir.
U ovim novinama čita majstora amatera, ne čita bulazni neadekvatnih lobanja. Jedan spretni kuvar vredi više od pedeset glupaka u lister odelima. On ne voli ni ove, ni one druge. Za njega je sve to gomila nekompetentnih glupaka. Ako poznajete nekoga takvog, pozdravite ga. Dajte mu ovo da pročita. Da shvati da ga neko voli i poštuje. Da nije sam. Naš heroj…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
