Da, imamo posla s monstrumima

Onda sam se setio da nisam budista nego novinar, pa sam seo da vidim šta ja tu mogu da kažem i objasnim, ako je moje mišljenje još dovoljno koherentno da ima ikakvu vrednost, a i sam sumnjam u to, iskren da budem.

Turbulencije su normalna pojava u svakom demokratskom društvu - najmirnije je u Severnoj Koreji. Ove naše, međutim, iskaču iz registra normalnog i ulaze u onostrano. Ne prosto nehumano ili ne daj bože tiransko, ovo je demonsko delovanje jedne organizovane kriminalne grupe koja je otela Srbiju. Čekamo tužioca dovoljno smelog da članove te grupe identifikuje i da ih procesuira.

Za sada ga nema.

U međuvremenu, ima predsednika Vučića, koji po drugi put posipa benzin po nesrećnom Milomiru Jaćimoviću, čoveku koji je pokušao da naudi sebi u Novom Sadu minule nedelje, izjavom da je autoprevoznika koji mesecima stoji uz studente neko pokušao da ubedi da se zapali ispred prostorija SNS.

Ovako je to zvučalo:

„Za vas koji ne znate ko je Jaćimović, to je neki čovek iz Vojvodine, Novog Sada ili blizu Novog Sada, kojeg su nagovarali da se ubije. Dali mu benzin i on je hteo da ponovi slučaj Jana Palaha i to ispred prostorija SNS. Oni su hteli da žrtvuju čoveka, da ubiju čoveka samo da bi podiglil revoluciju koja im je propala. S monstrumima imamo posla“, rekao je Vučić i dodao da se „o tome vodi istraga, i to debela istraga“ i da će se videti „ko je sve bio umešan u to“.

O kakvoj debljini istrage priča čovek koji nije ni tužilac ni policajac ni sudija? Ko mu je dao pravo da uzme u usta ime Milomira Jaćimovića? Zato mu je advokat dobro odgovorio: "Ne komentarišem budalaštine".

Ima li, pitam opet, tužioca koji bi procesuirao one koji su Milomira zaista oterali u nervno rastrojstvo, one koji su mu hapsili maloletnog sina, i pre toga, one koji su mu razvaljivali autobus zbog podrške studentima? To su terorističke metode delovanja.

Ima li tužioca koji bi ispitao premlaćivanje Luke M, studenta kojem je lice defomisano pendrecima i koji prolazi kroz niz operacija kojima lekari pokušavaju da mu spasu glavu. Ima li ga da ispita da li je, kako tvrdni njegova porodica, Luka stvarno vezan lisicama za bolnički krevet? MUP tvrdi da nisu oni.

To su demonske metode.

Ne čudi me onda što niko od institucija juče nije hteo da komentariše snimak mučenja studentkinje ispred Pravnog fakulteta. Kukavice tuku i muče samo kad ih niko ne vidi, po noći i iza fantomke, po dnevnom svetlu se razbeže. Kad se tako ponašaju insketi - to je normalno. Ali, ovo su ljudi. Šta im je na mestu lica, rekao bi Teofil Pančić.

Ne čudi me ni to što se o ovoj najnovijoj torturi ne oglašavaju ni evropski partneri Srbije. Oni su, vidi se to iz intervjua Marte Kos datom jednom nemačkom mediju, još pod utiskom činjenice da na protestima nema zastava EU. Prvo: uz dužno poštovanje, ima i u Srbiji medija, čak i kad zaboravite da ih pozovete na konferenciju za novinare, i oni vole da čuju šta mislite. Drugo: kakve zastave? Zar je bitno koja je zastava iznad glave, ako glave nema?

Zato, kaže komesarka Kos, planiraju da bolje predstave prednosti proširenja. Proširenja čega - rejona delovanja zvučnog topa? Radijusa kretanja milicijskog pendreka? Ćacilenda? To su proširenja o kojima građani Srbije danas razmišljaju, jer moraju, ne jer vole. O svemu drugom misli i pita se samo Vučić u ovoj zemlji.

Mora da je to zato što proteste protiv Vučića vode ovi nacionalisti na ulicama, jel' da? Sram ih bilo, skupi ih se pola miliona na hipodromu, pa viču fašističke parole.

A ne, to nije bilo na Slaviji.

Oh well...