Poruka maturantu Bogdanu: Pobedio si Vučića. Poruka Vučiću u Sevilji: Dónde estás, amigo?

"Ja sam stajao blizu policije. Oni su krenuli iz čista mira na nas, na narod. Ja sam dobio udarac, izgleda da je bio pendrek ili štit. Mislim da je bio pendrek. Otvorena mi je glava, krenula je da mi šiklja krv. Tako prolaze najbolji đaci, tako prolaze oni koji nisu ćaci. Ako je ovo ta cena kojom se plaća sloboda, onda je ova cena jako malo. Ja sam spreman i na nešto mnogo više od toga. I želim svima da poručim, nemojte da se povlačite (...) Mi se borimo protiv najvećeg kartela u Evropi, ovde mi moramo sami svoju slobodu da osvojimo. Pumpaj! Samo da operem ovu krv i vraćam se na ulice".

***

Problem za predsednika, koji je u poseti Sevilji trenutno, je u tome što su studenti i generalno slobodni građani Srbije već dobili ovaj rat sa režimom. Ovde i sada, ako već ne tokom devedesetih i dvehiljaditih, pobednik u političkom okršaju uvek je onaj koji ima ispravniji narativ. Tu ne pomažu šaljivi instagram postovi koje predsednik kači, ni "message box"-ovi koje upućuje onlajn botovima. Tučete decu - izgubili ste.

Problem za studente i slobodne građane je u tome što ta pobeda ne može da se artikuliše trenutno. Kako bi i mogla, kad ne postoje institucije države koje bi trebalo da je konstatuju. Predsednik je suspendovao demokratiju time što ne da izbore, policija suspenduje pravo na okupljanje brutalnim prebijanjem građana i za Vidovdan i juče, tokom blokada.

To se zove pat pozicija i tako, uistinu, izgleda blokirana država. Sve ono što predsednik nije hteo dešava mu se zbog njegovih pogrešnih poteza. Inače, zna on to dobro, generalni štrajk nije imao ni izbliza ovoliki intenzitet kao difuzne blokade naselja širom srpskih gradova. Pritom, ovo izgleda neće da stane, jer su se na jednom mestu sreli bes zbog postupanja policije, dugotrajna etička kriza u društvu i karnevalska atmosfera pogodna letu.

***

Šta, u tom kontekstu, znači predsedniku da dozvoljava svojim čaušima - pravniku-amateru Đuki B. i skupštinskom horor-trolu Jovanovu - ove mentalne prolapse u javnosti? Ova dva trudbenika, za one koji nisu videli, ne samo što pozivaju policiju da bije i hapsi, nego imaju i morbidne izlete u kojima priželjkuju bacanje građana pod točkove "hamera" milicije u činu samožrtvovanja za revolucionarne ideale. Osim toga, njihova braća po sramoti nazivaju sve češće Novu i N1 terorističkim medijima koji potpiruju nasilje na beogradskim ulicama. Pošto naravno ne mislim da su ove karikature sposobne da te mentalne prolapse formiraju bez dozvole šefa, pretpostavljam da je ova zaoštrena strategija ideja predsednika Vučića. Slutim da ekstremizovanjem ovih jedinki predsednik poslednji put baca istu kartu koju je koristio svih 13 godina (a i duže) u svom političkom dijalogu sa međunarodnom zajednicom. Ta poruka otprilike glasi ovako: "Jao, ne znam šta su sa ovim mojima, oni baš žele krv blokadera...Srećom, ja ih kontrolišem, inače bi oni to sve počistili. Zato, bolje da me ne dirate, jer ako ja pustim Đuku i Milenka...".

To je poltika za one sa jeftinijim kartama, i neće dati rezultate, a i dosta je komično zamišljati ova dva sredovečna gospodina na ulici, u sukobima sa razjarenim građanima.

***

Što je predsendik uopšte išao u Sevilju sad? Nije li pomalo neozbiljno čak i od njega napuštati zemlju u trenucima ovako velike političke nestabilnosti? Ono jest', poslao je ekipu u Egipat nedavno, pa možda je ovo sada prosto druga tura, ne znam. Kako god, tu su Ivica i Kremlj da održe mirnom situaciju u prestonici i provinciji. Da, Kremlj, koji se javlja redovno posle velikih protesta u Srbiji da valjda pripreti Zapadu da im ne bi slučajno palo na pamet da ovde prave neku obojenu revoluciju. Šta Sergej Lavrov izjavljuje i fantazira dok ispija vrhunski espreso sa ćerkom u Njujorku, Londonu ili gdegod da se po trulom Zapadu trenutno nalazi, to ne treba da tangira građane Srbije. Moglo bi i moralo bi, međutim, da tangira čelnike EU, našeg strateškog partnera, koji je upadljivo ravnodušan prema razbijenim lobanjama u Srbiji. Ne znam da li su svesni toga da će Bogdanova generacija, koja najglasnije želi ove promene, biti ona koja će na kraju odlučivati o tome da li će Srbija biti deo EU ili ne. Jer malo se pita Marta Kos, a malo više, bogami, Bogdan.

***

Za kraj, poruka Bogdanu.

Ovo sad što se dešava na ulicama tvog grada nije istorijski presedan, nego, nažalost, jedan patern koji smo ti mi ostavili u amanet. Kad je predsednik Vučić došao na vlast ja sam bio tek malo stariji od tebe, i gledao sam vlast pre njega kako arči živce i inteligenciju građana sitnim partijskim dilovima i kompromisima sa fašistima (protiv kojih danas protestuješ) i restlovima Miloševićevog sistema (koji su komandovali juriš na tebe). To im se obilo o glavu tako da im u istoj i danas zveči, ali se malo više obilo svima nama ostalima. Karma, šta li je, kakogod, tek nakon 13 godina i taj se ciklus primiče kraju. Zato, da znaš - promena je neminovna.

Trik je da do kraja dođe bez žrtava (jer smo ih se dovoljno nagledali) i jednom za uvek. Taj deo će biti malo teži.