Naučnici na tragu ključa besmrtnosti: Pomogla im je ova mala životinja

Pronašli su gene koji ovu meduzu zapravo čine - besmrtnom.Naučnici već dugo spekulišu o mogućnosti usporavanja starenja, a neki od njih smatraju da u teoriji ne postoji prepreka beskonačnom produženju ljudskog života. Zaustavljanje starenja omogućilo bi ljudima biološku besmrtnost, ali to u suštini ne znači da ne bi umirali od bolesti ili fizičkih povreda.Biološku besmrtnost već poseduju najmanje dva mala vodena beskičmenjaka. Jedna od njih je i hidra (lat. Hydra immortal), koja svoju besmrtnost postiže zahvaljujući strukturi matičnih ćelija koje se neprestano obnavljaju. Druga je već pomenuta besmrtna meduza koja je manja od ljudskog nokta i poznata pod latinskim nazivom „Turritopsis dohrnii“.Šta nju čini tako posebnom?Ova meduza svoj život otpočinje kao mala, plutajuća larva poznata kao planula. Od larve se formira kolonija polipa pričvršćenih za morsko dno, a zatim od polipa koji slobodno plivaju u moru 'rađaju' meduze.

Svi polipi i meduze koji nastaju iz jedne planule su genetski identični klonovi. Ako je meduza izložena stresu iz okoline ili fizičkom napadu, ili ako nema dovoljno hrane ili je bolesna i stara, može se vratiti u prethodnu fazu, praveći novu genetski identičnu koloniju polipa. I ovaj proces se ponavlja beskonačno, navodi „BBC Earth“.„Ovo nas je sve zaintrigiralo. Jedno od najneverovatnijih otkrića do sada“, kaže dr Lisa Geršvin, naučnica i biolog specijalizovan za meduze, kao i direktorka savetodavne službe Marine „Stinger“ u Australiji.Naučnici su decenijama pokušavali da proniknu u tajne besmrtnih meduza, a čini se da je tim španskih naučnika došao korak bliže razrešenju te misterije.U istraživanju objavljenom u časopisu „Proceedings of the National Academi of Sciences“ (PNAS), naučnici sa Univerziteta u Ovijedu otkrili su da besmrtna meduza ima dvostruko više kopija gena povezanih sa popravkom DNK od njenog bliskog, rođaka Turritopsis rubra, koji nije besmrtan.„Iako starenje utiče na većinu živih organizama, ova meduza je jedina vrsta koja se može više puta podmladiti nakon seksualne reprodukcije, postajući biološki besmrtna“, napisali su autori studije.Šta sve ovo znači za ljude?Istraživači kažu da bi ovo otkriće moglo pomoći ljudima - ali ne na način koji svima prvi pada napamet.„Pogrešno je misliti da ćemo imati besmrtnost poput ove meduze, jer mi nismo meduze“, kaže koautor i morski biolog Marija Paskul Torner za "Volstrit žurnal". Međutim, ovo istraživanje sigurno hoće pomoći kod sprečavanja i lečenja degenerativnih bolest, tj. bolesti povezanih sa starenjem.

Naučnici su u ovoj meduzi identifikovali varijante gena povezane sa replikacijom, popravkom DNK, održavanjem telomera, procesima oksidacije, matičnim ćelijama i međućelijskom komunikacijom. Otkrili su da je popravka i održavanje telomera, segmenata DNK koji štite krajeve hromozoma tokom reprodukcije i koji se 'nose' i skraćuju tokom života, ključ za besmrtnost meduze.Međutim, to nije slučaj sa telomerima besmrtne meduze – njeni telomeri ostaju netaknuti čak i nakon bezbrojnih ciklusa reprodukcije.Detalji procesa kojim Turritopsis dohrnii uspeva da zadrži svoje telomere zauvek mlade još uvek su nejasni, ali otkriće španskih naučnika dvostruko većeg broja kopija gena za popravku DNK približava nas odgovoru. Naučnici se nadaju da bi bolje razumevanje mehanizma održavanja telomera na kraju moglo dovesti do razvoja lekova za trenutno neizlečive bolesti povezane sa starenjem, kao što su Parkinsonova i Alchajmerova bolest.Možda nam s vremenom otkriće tajne besmrtne meduze neće dati večni život, ali bi nam barem moglo obezbediti dostojanstvenu starost.(Izvori: Bi-Bi-Si Earth, Vol Strit Žurnal, Smithsonian)***

BONUS VIDEO: Čudna meduza pronađena u Crnoj Gori

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=cudnameduzaucrnojgorigp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4016646"]