0
Korišćenje društvenih mreža izaziva anksioznost, depresiju i druge zdravstvene probleme. Problem je posebno primetan kod mladih, pokazuje istraživanje Harvarda sprovedeno u saradnji sa Meklin bolnicom za duševne poremećaje.
Instagram je prošle godine dospeo na naslovne strane zbog suzbijanja lajkova u pokušaju da obuzda poređenja i zaštiti mlade od pritiska da sadržaj koji kače mora biti popularan i prihvaćen.
Međutim, istraživači postavljaju pitanje da li se ovi napori bore protiv problema sa mentalnim zdravljem, ili jednostavno stavljaju flaster na ranu?
„To je mali korak u pravom smeru“, kaže dr Žaklin Sperling, psiholog u bolnici Meklin koja radi sa mladima koji imaju anksiozne poremećaje.. Ova bolnica zajedno sa Harvardom radi na istraživanju uticaja društvenih mreža na mentalno zdravlje.
„Čak i ako u potpunosti uklonite lajkove, i dalje postoje mogućnosti poređenja i dobijate povratne informacije. Ljudi i dalje mogu da se porede sa drugima, a i to ne sprečava druge da pišu ili ne pišu komentare”, dodaje on
Društvene mreže imaju osnažujuću prirodu.
Korišćenjem mreža se aktivira centar za nagrađivanje u mozgu i oslobađa se dopamin, „hemikalija za dobar osećaj“, koja je povezana sa prijatnim aktivnostima kao što su seks, hrana i društvena interakcija.
Platforme su dizajnirane tako da izazivaju zavisnost i povezane su sa anksioznošću, depresijom, pa čak i fizičkim bolestima.
Možda vas zanima
Prema podacima istraživaćkog centra Pev, 69% odraslih i 81% tinejdžera u SAD koristi društvene mreže. Ovo dovodi veliki broj stanovništva dovodi u povećan rizik oboljevanja od anksioznosti, depresije i drugih bolesti.
Ali šta tera korisnike da se vraćaju po još, čak i kada im može bukvalno biti muka?
„Kada je ishod nepredvidiv, veća je verovatnoća da će se ponašanje ponoviti“, kaže istraživač Sperling.
„Pomislite na slot mašinu: kada bi igrači znali da nikada neće dobiti novac igrajući igru, onda nikada ne bi ni igrali. Ideja o potencijalnoj budućoj nagradi je ona koja drži mašine u upotrebi. Isto važi i za društvene mreže“, dodaje on.
Ne zna se koliko će objava dobiti lajkova, ko će je „lajkovati“ i da li će korisnik dobiti pozitivan fidbek. Nepoznati ishod i mogućnost željenog ishoda mogu zadržati korisnike koji su aktivni na mrežama.
Da bi povećali samopoštovanje i osetili pripadnost u svojim društvenim krugovima, ljudi objavljuju sadržaj u nadi da će dobiti pozitivne povratne informacije. Uparite taj sadržaj sa strukturom potencijalne buduće nagrade i dobićete recept za stalnu proveru i vraćanje na te platforme.
Kada pregledaju tuđe društvene aktivnosti, ljudi imaju tendenciju da prave poređenja kao što su: „Da li sam dobio isto toliko lajkova kao neko drugi?“ ili „Zašto se nekom nije dopala moja objava, a jeste objava druge osobe?“
Oni traže potvrdu na internetu koja služi kao zamena za smislenu vezu koju bi inače mogli uspostaviti u stvarnom životu.
FOMO – strah od propuštanja – takođe igra ulogu. Ako svi ostali koriste društvene mreže i ako se neko ne pridruži, postoji zabrinutost da će propustiti dešavanja, šale, konekcije ili pozive.
Pogledajte još
Iskustva koja nedostaju mogu izazvati anksioznost i depresiju. Kada ljudi pogledaju onlajn i vide da su isključeni iz neke aktivnosti, to može uticati na misli i osećanja, pa čak i na fizičko zdravlje.
Britanska studija iz 2018. povezala je upotrebu društvenih mreža sa smanjenim, poremećenim i odloženim spavanjem, što je dalje povezano sa depresijom, gubitkom pamćenja i akademskim neuspesima.
„Korišćenje društvenih mreža može još direktnije uticati na fizičko zdravlje korisnika. Istraživači znaju da veza između uma i creva može pretvoriti anksioznost i depresiju u mučninu, glavobolju, napetost mišića i drhtavicu“, navodi se u istraživanju.
Naučnici ukazuju da treba pažljivo proučavati kako društvene mreže utiču na naše funkcionisanje, ponašanje i, najvažnije, zdravlje. U suprotnom, može doći do ozbiljnijih posledica na pojedince, ali i društvo u celini.
***
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
