3
Vlasnici vozila ne treba da brinu da će im od 5. jula novi propisi otežati prolazak tehničkog pregleda. Sporne odredbe, najverovatnije, neće početi da se primenjuju od tog dana. Kada i u kojoj formi će planirane novine zaživeti znaće se kada Radna grupa Ministarstva saobraćaja završi svoj posao, što će očekuje uskoro.
Podsetimo, posle dve godine moratorijuma, od 5. jula bi trebalo da počne puna primena propisa Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima („Sl. glasnik RS“, br. 40/2012, 102/2012, 19/2013, 41/2013, 102/2014, 41/2015, 78/2015, 111/2015, 14/2016, 108/2016, 7/2017 – ispr., 63/2017, 45/2018, 70/2018, 95/2018, 104/2018, 93/2019, 2/2020 – ispr., 64/2021, 129/2021 – dr. pravilnik, 143/2022 i 110/2022 – dr. pravilnik).
Zabrinutost da veliki broj automobila neće ispuniti uslove izazvale su odredbe koje se odnose na merenje izduvnih gasova i ovalnosti kočionih diskova.
Pre nego što počne njihova primena, očekuje se da će se tokom prelaznog perioda prikupljati podaci. Upravo je u toku završna faza testiranja centralnog informacionog sistema koji treba da poveže sve linije tehničkog pregleda. To će omogućiti da se prikupljaju podaci i mere vrednosti koje su predviđene spornim odredbama, ali nijedno vozilo neće biti vraćeno ukoliko ih ne ispuni. Analiza prikupljenih podataka omogućiće da se preciznije definišu propisi.
To je neophodno jer mi sada ne znamo koliko vozila ne bi ispunilo nove uslove, a bez praćenja to ne može da se proceni.
Za prečišćavanje emisija izduvnih gasova ključni su katalizatori ili DPF filteri. Međutim, ti delovi su često skidani, jer prave problem u vožnji ako se zapuše ili su dotrajali i oštećeni. Dešava se da sami vlasnici preprave svoje vozilo na ovaj način, ili su kupili takav „polovnjak“, ili im je taj deo ukraden.
Ukoliko bi se primenile nove odredbe bez izmena, takvi automobili ne bi mogli da se registruju. S druge strane, vozila koja su napravljena bez katalizatora, ne treba da ga imaju i njihovi vlasnici zbog toga ne bi imali problem na tehničkom pregledu.
Druga sporna odredba odnosi se na neujednačenost sile kočenja, odnosno ovalnost, koja ne sme da bude veća od 20 odsto. Stručnjaci smatraju da je taj kriterijum previše strog i da se primenjuje jedino u Nemačkoj, dok evropskom direktivom nije propisana njegova vrednost. Ovo je složena materija, pogotovo kada je reč o smanjenju zagađenja. Država planira od sledeće godine da subvencioniše kupovinu vozila standarda Euro 6 u cilju smanjenja zagađenja. Međutim, sada se prilikom uvoza ne obavljaju provere koje se odnose na izduvne gasove.
Tako da nije poznato da li se uvoze automobili Euro 6 čiji katalizatori rade. Vozilo ovog standarda bolje je za životnu okolinu i zdravlje ljudi od Euro 2 ako je ispravno, a ukoliko nije, onda je gore. Automobil norme Euro 6 koji nema DPF filter, 1.000 puta više zagađuje od onog čiji je ovaj deo ispravan. Kod Euro 2 standarda, te štetne čestice su velike, padaju na tlo, i ako ih udahnemo zadržavaju se na dlačicama u nosu, ne unosimo ih u pluća.
Na Euro 6, kako dodaje, štetne čestice su izuzetno sitne, plove na metar do dva iznad tla, tačno u našoj visini i kada ih udišemo prolaze lako jer su male, idu u alveole, zapravo direktno ih unosimo u krv.
Velika zagađenja vazduha imamo zbog ovolikog saobraćaja. To bismo morali nekako da pratimo. Možemo opet da odložimo primenu novih propisa na godinu ili dve, ali neophodno je da imamo plan šta radimo.
Član Odbora grupacije tehničkih pregleda pri Privrednoj komori Srbije (PKS) Andrija Vujičić smatra da je ovalnost kočnica veoma strogo postavljena, na oko 20 odsto, što nije predviđeno čak ni evropskom direktivom, koja uređuje delatnost tehničkog pregleda. On ukazuje i na problem za sva vozila sa pneumatskim kočionim sistemom, a to su najčešće ona veće mase, kamioni i autobusi.
„Ta vozila moraju da imaju priključak za merenje pritiska u kočionom sistemu, a veliki broj njih ga ne poseduje“, navodi Vujičić za Novosti. – To bi podrazumevalo da moramo da ih isključimo iz saobraćaja, što svakako nije u interesu privrede.
Bonus video: Vozili smo Renault Clio ali u hibridnom izdanju, vredi li uloženog novca?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
