Foto: Shutterstock

Cela ova priča donosi mnogo tema za razmišljanje, pogotovo u ovim našim uslovima. Ipak, nije realno očekivati da će u skorije vreme automobili da nas voze na posao. Trenutno su naša infrastruktura i vozni park takvi da jedino relano izgleda to da će možda za petnaestak godina biti moguće da se odvezete auto-putem od Beograda do Niša u potpuno autonomnom režimu vožnje.

Da ćemo već tada moći da se vozimo po gradu i čitamo novine, to već ne zvuči verovatno. Ni kada je u pitanju Beograd, ali ni kada su u pitanju manji gradovi u Srbiji. Pa možete li to da zamislite? Svi ti sistemi su projektovani da funkcionišu u nekim okvirima i uz neka ograničenja. Kako bi to izgledalo da treba do Novog Beograda da se stigne iz Kaluđerice, a o prolasku, na primer, ulicom Vojvode Stepe na Voždovcu da ne govorimo…

Pored infrastrukture, ne znamo ni kako bi sve to izgledalo u paketu sa našim vozačkim mentalitetom. Šta bi radili svi oni bahati vozači u autonomnom modu vožnje kada žele preko pune linije da obiđu kolonu automobila na semaforu i onda se “umuvaju na foru” preko celog pešačkog prelaza ispred prvog autmobila na semaforu? Kako se u autonomnom modu prolazi na žuto svetlo?

Da ne pričamo o strahotama koje mogu da nastanu ukoliko je pola automobila u gradu u autonomnom modu, a ostali nisu. I tako vozi “neautnomni” iza “autonomnog”, pali se žuto svetlo, “autonomni” koči da se zaustavi jer ne sme da projuri kroz žuto. Naravno “neautnomni” je malo nervozniji na gasu, malo ne drži odstojanje i – tras! I kako bi u toj situaciji izgledala klasična rasprava posle “čukanja”? Sa kim “neautnomni” da se svađa, pročitajte ovde.

Izvor: Drivegreen.rs

Bonus video: Nemoj mi „nisam te video“, kad nisi ni gledao

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook Twitter Instagram

Komentari

Svi komentari (0)