Frustracija: Greške koje prave samovozeći automobili

Da li su kompjuteri autonomnih automobila zaista bolji vozači u odnosu na ljude? Ako pitate kompanije koje razvijaju autonomnu tehnologiju, odgovor će biti potvrdan i potkrepiće ga i različitim dokazima, piše Dnevnik.hr.Tako su Waymo automobili bez vozača ili kineski samovozeći taksiji već odvozili više od 30 miliona kilometara bez nekih većih problema, pri čemu se njihova vozila pridržavaju ograničenja brzine, održavaju razmak između vozila ispred i nemaju problema s umorom, konzumacijom alkohola ili droga kao ljudi.

Na svojim greškama uče, ali do sada se pokazalo da skoro pa uopšte ne greše, zbog čega su njihovi automobili učestvovali u vrlo malom broju saobraćajnih nesreća. Te nezgode su se najčešće završavale s manjim oštećenjima i bez ozbiljnijih povreda.Dok je činjenica da Waymova vozila ne prave greške u saobraćaju kao i ljudi, čini se da autonomni automobili  imaju drugi problem, a to je što su njihove retke greške nesvojstvene ljudima u saobraćaju i vozači ih ne očekuju.Na Ars Tehnici navode primere u kojima vozilo, bez ikakvog razloga, naglo zakoči i zaustavi se, pri čemu vozaču daje informaciju "preporučeno zaustavljanje".U jednom takvom slučaju s kraja prošle godine, automobil koji je vozio iza Waymo vozila nije reagovao na vreme - vozač je pokušao da izbegne zaustavljeno vozilo, ali ipak ga je udario sa zadnje bočne strane.Šteta nije bila velika i niko nije povređen, ali je ta situacija najbolji primer problema i potencijalnih opasnosti autonomnih vozila u saobraćaju.

Vozači iz SAD su se i ranije bunili na Waymo i njihova vozila koja su se na putevima ponašala drugačije u odnosu na ljude.Naime, u nekim situacijama postoje nepisana pravila, recimo, pri skretanju ulevo na raskrsnicama ponekad se očekuje da vozači jače stisnu gas, kako bi prošli pre vozila koja im dolaze iz suprotnog smera, dok se na nekim deonicama očekuje da se vozi brže od ograničenja.Waymo automobili to nisu radili, što je izazvalo probleme drugim vozačima, koji nisu navikli na takvo strogo pridržavanje propisa ili sporo skretanje ulevo. Takođe, pokazalo se da u nekim komplikovanijim saobraćajnim situacijama, kompjuterima u ovim vozilima treba malo više vremena za donošenje odluke, pa tada mogu sporije da reaguju, što frustrira ostale vozače na putu.

Takve situacije samo su jedan od razloga zašto lansiranje autonomnih automobila ide sporije u odnosu na neka ranija predviđanja. Jasno je da će trebati još dosta vremena pre nego što se ova tehnologija dovoljno poboljša i postane još sofisticiranija, ali i dok se vozače ne nauče na novi život sa kompjuterima na putevima, a do tada ruke na volanima ipak treba da imaju ljudi.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram