1
Kada se pomene Moskvič, verovatno je mnogim ljudima prva asocijacija kultna scena iz čuvenog filma "Balkanski špijun", gde legendarni Bata Stojković u ulozi Ilije Čvorovića izjavljuje u formi retoričkog pitanja : "Koja su kola to bolja od Moskviča?" U razgovoru sa Petrom iz Podgorice pokušali smo da pronađemo odgovor na ovo pitanje, koji on sa pravom može dati kao ponosni vlasnik jednog očuvanog primerka iz sedamdesetih godina.
„Ovaj auto je kupio moj otac pre više od 30 godina i do pre nekih petnaest godina Moskvič je bio naš svakodnevni auto, a onda se nekoliko godina vrlo malo vozio dok nije potpuno parkiran. Kako u porodici ne volimo ništa iz kuće da prodajemo, Moskvič je potom godinama stajao nepomično u dvorištu i već je krenuo polako da propada. Ipak pre 10 godina, ja, tada petnaestogodišnji dečak sa čitavih 200 evra ušteđenih, tražio sam od tate da od njega kupim Moskvič. On je, naravno, rekao da nema potrebe da ga kupim, već da ce biti moj čim ga registrujem. Da ga ja nisam tada preuzeo, auto bi verovatno završio jednog dana u starom gvožđu“, priča vlasnik Petar.
„Ovaj auto je inače 1978. godište, model oznake 1500 iz serije 2140, u specifikacijama snaga ide od 71 do 75 KS, motor je redni četvorocilinadrski. Postoji priča da je motor kopiran od BMW-a iz tog godišta, koji su Rusi zbog surovih klimatskih uslova prilagodili sovjetskom tržištu, pre svega promenili kompresiju jer su tamošnja goriva bila nižeg kvaliteta. To je povećalo potrošnju, tako da je znao potrošiti i 15-16 litara kroz grad, delom zahvaljujući i svom dvogrlom karburatoru, ali kada se vozi pažljivo na jedno grlo, potrošnja može biti sasvim pristojna. Ako bismo govorili o nekim njegovim prednostima i manama, recimo da mu je to jedna od većih mana. Prednosti su retke u nekom racionalnom smislu, ali on mene nikad nije ostavio nigde, iako se opet ne može reći ni da je auto vanredno pouzdan, obično su to neke sitnice koje se znaju pokvariti.
„A pitaju me često je li na prodaju i baš Moskvič izaziva lepe reakcije, svakodnevno ga ljudi slikaju i traže da se slikaju pored njega. Mlađi ljudi apsolutno ne znaju koji je ovo auto, a nije ni čudo, jer su kod nas praktično iščezli. Najinteresantnije su reakcije kad dođe do punjenja goriva, s obzirom na to da je rezervoar na sredini pozadi, pa traže levo pa desno pa opet levo pa desno. I onda pitaju: – „Pa gde mu je čep rezervoara?“
„Što se tiče mehanike i rezervnih delova, nešto sam i iz Rusije naručivao preko prijatelja, recimo originalne štopove na kojima piše Made in SSSR, nove prednje migavce, plovak od goriva…
U Rusiji se delovi mogu naći i poprilično su jeftini. Na kraju radova, Moskvič je ostao 99% originalan, jedino nije automat od migavaca, čep od posude za glicerin, kočioni cilindri nazad su od Aleka pa prepravljeni. Na njemu su čak i gume Made in Yugoslavia. To je auto koji nas nikad nije izdao i koji meni i mojoj porodici oduvek donosi sreću“, ističe Petar.
Šta je sve Petar na Moskviču promenio i kako se vozi pročitajte ovde, gde možete pogledati još puno fotografija ovog nesvakidašnje dobrog primerka.
Izvor: Autoslavia
Bonus video: Je l plastikaner? Test prve Toyote Yaris Cross
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook Twitter Instagram
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
