Najvažnije stvari koje bi morale da se dogode da bi automobili na električni pogon postali opšteprihvaćeni, tiču se cene ovih modela, njihovog dometa i brzine punjenja baterije. Da bi dobili odgovor na pitanje kada bi e-vozila mogla da postanu "mainstream", kompanija Castrol sprovela je globalno istraživanje, koje je obuhvatilo 10.000 prosečnih, ali i flotnih kupaca.
Globalno i masovnije prihvatanje modela na struju desiće se kada cena električnog vozila bude bila oko 25.000 funti, kada bude imao autonomiju od oko 450 km i kada baterija bude mogla da se napuni za 31 minut, rezultati su analize kompanije Castrol i British Petrol. Prekretnica za masovno usvajanje električnih vozila na globalnom nivou dugo je bila usmerena na skraćivanje vremena za dopunu, kao i na razvoj baterija velikog dometa.
Saznajte još:
Prema ovom istraživanju koje je obuhvatilo 10.000 potrošača i flotnih kupaca u Francuskoj, Nemačkoj, Norveškoj, Velikoj Britaniji, Kini, Indiji, SAD i Japanu, procenjeno je da će tek 2024. godine prosečan kupac uopšte uzeti u razmatranje kupovinu električnog automobila.
Štaviše, procena je da će se u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i SAD, to desiti tek 2025. godine. Još lošija procena tiče se trenutka kada će vozila na struju postati “mainstream”, odnosno najčešći izbor kupaca. Prosečan datum u svih osam zemalja bio je 2030, dok su se ispitanici u Britaniji i Japanu odlučili za 2033. godinu.
U Kini, sa druge strane smatraju da će se ovo dogoditi već 2027. godine, pre svega zahvaljujući velikim državnim ulaganjima i subvencijama. Globalno, 71 odsto flotnih kupaca očekuje da će 2030. godine njihov izbor pri kupovini biti električna vozila.
Cena, domet, vreme punjenja
Ovo istraživanje obuhvatilo je nekoliko kategorija pri razmatranju kupovine vozila na struju: cenu, vreme dopune, domet i veličinu, odnosno tip vozila, te su ispitanici morali da ih rangiraju po važnosti.
Za prosečne kupce cena je bila najvažniji faktor (38%), zatim vreme punjenja (28%) i domet (20%). Ovo je pomalo kontradiktorno, jer ako je brzo punjenje lako dostupno, ukupna autonomija i nije od tolikog značaja.
Što se tiče cene, kao najveće brige, kupci su procenili da bi ona morala da bude 22.550 funti u slučaju Britanaca, zatim 28.500 za Nemce, dok su u Japanu odredili cenu od 31.000 funti.
Generacije vozača su navikle da napune svoje rezervoare za svega par minuta, a zahvaljujući dizel-motorima i to da autonomija bude oko 800 km. Uzevši ove činjenice u obzir, ispitanici su čak pokazali i veliku dozu razumevanja za električne automobile, jer su prosečno izglasali da je sasvim u redu ako vreme punjenja iznosi 31 minut.
Indijci i Kinezi su bili najstrpljiviji sa prosekom od 35 minuta čekanja na dopunu, dok su Francuzi sa 27 minuta bili najmanje spremni da čekaju.
Što se tiče dometa, istraživanje je pokazalo da su flotni kupci po ovom pitanju mnogo zahtevniji. Oni tako očekuju najmanje 715 km dometa od budućih električnih modela, dok prosečni kupci smatraju da je 444 km u redu. U SAD je prosečan zahtevani domet bio 517 km, a u Nemačkoj 470 km.
Jasno je da je ova analiza dodatno unela dilemu u vezi električnih vozila. Naime, tri aspekta: cena, domet i vreme punjenja su u međusobnom sukobu, jer napraviti model automobila koji bi zadovoljio želje ispitanika po pitanju vremena punjenja i dometa, ne bi mogao da se prodaje po zahtevanoj ceni.
Saznajte još:
Primera radi, “kia e-niro” je možda najpribližnija specifikaciji Kastrolovog istraživanja zahvaljujući dometu od 417 km i mogućnošću da se dopuni za 54 minuta (do 80%) putem brzog punjača.
Međutim, cena ovog modela oko 37.000 funti (bez subvencije) je samim tim daleko od onoga što bi kupci u Britaniji prihvatili.
Ideja koja je predstavljena tokom ovog istraživanja je da dopuna budućih vozila na struju treba da traje koliko i dopuna rezervoara fosilnim gorivom i da to mora da bude fokus svim proizvođačima. Međutim, mnogo brže punjenje zahteva i mnogo složenije električne sisteme u vozilu, kao i sisteme hlađenja za bateriju.
Ako je njima daleko, gde smo onda mi?
I tu se vraćamo na problem razvoja povoljnih ali dugoprugaških modela, koji će se uz to i brzo puniti. To bi značilo da cena baterije od 200 dolara po kWh mora da bude mnogo niža, što se trenutno čini nemogućim, pa je upravo ovo i najveća blokada ka masovnom prihvatanju električnih automobila.
Takođe, u ovu globalnu računicu nije uračunata infrastruktura, odnosno rasprostranjenost mreža punjača koja je samo dodatni problem budućim kupcima.
Uz to, istraživanje je obuhvatilo najrazvijenije zemlje sveta, pa kada je njima masovno prihvatanje električnih vozila toliko daleko, šta mi u Srbiji možemo da očekujemo…
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare