0
Tempomat (ili „kontrola krstarenja“) može da poveća rizik od saobraćajne nezgode, iako sprečava prekoračenje ograničenja brzine. Istraživanje je pokazalo da tokom rada tempomata, mnogim vozačima pada koncentracija i nisu u stanju da brzo odreaguju na dešavanja u saobraćaju.
Da naglasimo – govorimo o starom, „primitivnom“ tempomatu. Savremeni adaptivni tempomati koji prate kretanje drugih vozila i mogu sami da usporavaju i koče, sasvim su druga priča – njima se sada ne bavimo.
Prednosti tempomata su uglavnom jasne. Ne morate da držite nogu na papučici gasa beskonačno dugo na auto-putu, pa možete da se protegnete i promenite poziciju sedenja bez uticaja na papučicu gasa, ne morate da brinete o ograničenju brzine i slično.
Naravno, morate da pratite saobraćajne znakove i da usporite kada je to potrebno.
Ipak, jedan od glavnih problema je kašnjenje prilikom kočenja u slučaju potrebe za iznenadnim/oštrim kočenjem. Do kašnjenja dolazi iz dva razloga:
1) Drugačiji položaj stopala u odnosu na papučicu kočnice
2) Pad koncentracije
Do kašnjenja u reakciji dolazi tako što desno stopalo nije na papučici gasa i ne može u deliću sekunde refleksno da se prebaci na papučicu kočnice.
Međutim, mnogi vozači tvrde da im „pogađanje“ papučice kočnice u kritičnim situacijama ne predstavlja nikakav problem. Stoga smo pokušali da utvrdimo gde prosečan vozač drži desno stopalo kada koristi tempomat.
Kako pišu Polovni automobili, kod većine jednostavno nema pravila – pomeraju desnu nogu u zavisnosti od dužine vožnje, umora, utrnulosti noge, kao i od vrste vozila.
Mnogi tvrde da korišćenje tempomata i pad koncentracije ne mogu da se dovode u vezu, pošto tempomat samo održava brzinu, dok vozač i dalje mora da bude koncentrisan na druga vozila, krivine, itd. Na primer, ako ste u desnoj traci na auto-putu, morate da pazite na kamione i autobuse koji se kreću sporije od vas.
Međutim, 2013. godine u Francuskoj je obavljeno testiranje čiji su rezultati pokazali da tempomat utiče na brzinu reakcije vozača. Umesto pravih automobila korišćen je simulator, a vozačima su, između ostalog, praćeni pokreti očiju i moždana aktivnost.
Pokazalo se da sporije reaguju prilikom kočenja u različitim situacijama, da preticanje obavljaju manjim brzinama, da ređe koriguju putanju, tj. poziciju u svojoj traci, itd. Takođe je primećeno da im se usporavaju pokreti očiju i moždana aktivnost.
Profesor Andre Dufour, koji je vodio istraživanje, rekao je da nije protiv tempomata, ali smatra da bi vozači trebalo da budu pažljiviji kada ga koriste.
Zaključak je da je tempomat definitivno koristan, mada ima određenih mana, naročito u nepredviđenim situacijama i pri lošim vremenskim uslovima.
Bonus video: Vozili smo Toyotu Corollu Cross: Vrhunski hibridni automobil za celu porodicu, ali da li vredi ovog novca?
