Ne idem na depilaciju i neću nikad

Lepota 20. feb. 202122:32
Podeli:
depilacija
Depilacija; Foto: Mircea Rosca / Alamy / Alamy / Profimedia

Pre neki dan koleginica se namrštila, nešto joj je zamirisalo na vosak za depilaciju. Ja nemam pojma kako miriše u salonu za depilaciju, nikad nisam bila. I neću. Pogledala me je malo kao da sam pala s Marsa i zato sad pišem ovaj tekst.

Kad sam bila klinka i kad su dlake na nogama postale „problem broj jedan“ kod svih drugih devojčica, mada su me žene u porodici ubeđivale da se moje „uopšte ne vide“, dohvatila sam se brijača. Posle smo negde čitale da je pametnije depilirati se, jer rastu sporije, slabije i ređe, pa je moja najbolja drugarica nekako obrlatila svoje da joj nabave depilator, okruglasti aparat koji čupa dlake iz korena. Bolelo je u početku, ali se navikneš. Mislim, ja sam se navikla, i danas uglavnom koristim jedan takav.

Probala sam u međuvremenu trake za depilaciju, čisto da se pripremim za odlazak u salon. Nije se desio do danas.

U startu mi je bilo malo gadno to s lepljivim voskom koji ostaje na koži, a nekad je i oguli, pa posle i dalje peče i crveni se; nisam imala strpljenja da „čekam dlake da porastu“ za depilaciju, da bi se lepo skinule pred odlazak na more, a do tada nosim farmerke na 40 stepeni; ipak, najviše sam se opirala tome jer sam znala da će biti bolno.

Drugarice su mi pričale da su im bukvalno suze išle, da su vrištale. Ja sam psovala sebe i cvilela kad bih sama povukla tu lepljivu traku, pa je ideja da svojom voljom to dozvolim nekom drugom brzo otpala. Ok, moguće je da nešto nisam dobro radila, te da bi ruke profesionalca izvele depilaciju brže, bolje i bezbolnije, ali prilično sam sigurna da se ne bih dobro osećala. Ona čuvena „Trpi baba za lepotu“ nikad nije bila moj moto i baš se iznerviram kad shvatim koliko nas od detinjstva upućuju na „trpljenje“. Neću da trpim ništa što ne moram, posebno kad postoje manje bolne varijante. 

Pročitajte još:

U mom slučaju, na primer, depilator manje boli, a stoji i to da više volim takve stvari sama da uradim. Ne moram da zakazujem, ne moram da razmišljam da li je kozmetičarka loše volje, ne moram da „puštam“ dlake da bi bilo željenog efekta… Ne znam šta još sve nosi odlazak na taj tretman, ali sigurna sam da mi je jednostavnije da jednom nedeljno izdvojim 15-ak minuta i sredim se. Ponekad, kad žurim, radi i brijač, a tu su i kreme za depilaciju, isto kao bezbolna i brza alternativa.

S druge strane, znam i mnoge žene koje će se izbečiti na depilator, jer je za njih to pakao, više ih boli, duže traje i teže im je kad to same rade. Imaju salon u koji redovno idu i stisnu zube za tih nekoliko sekundi, pa su posle mirne. Znam i žene koje se samo briju. O da, znam i žene koje su odustale od depilacije i samo će frknuti ako neko prokomentariše da su previše maljave.

Meni je sve to u redu i sve mi je to normalno. Ono što mi nije normalno je da trpimo više nego što je neophodno da bismo se osećale dobro u svojoj koži.

***

Bonus video:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar