Marta Kos: Crna Gora bi do kraja godine mogla da ostvari istorijski uspeh na putu ka EU

"Pre svega, napravićemo prvi veliki korak za Ukrajinu i Moldaviju nakon što su 2023. dobile status kandidata",rekla je Kos novinarima pred početak sastanka u Briselu.

Ona je dodala da će u pristupnim pregovorima sa Ukrajinom i Moldavijom biti otvoren Klaster 1 "jer su obe zemlje isporučile rezultate" i izrazila očekivanje da će u julu biti otvoreno i svih preostalih pet klastera.

Kos je podsetila da će u pregovorima sa Crnom Gorom biti zatvorena još dva dva poglavlja, čime će Crna Gora imati 16 zatvorenih poglavlja "što je otprilike polovina onoga što treba da urade".

"Ako svi zajedno budemo radili kako treba,  mislim na Komisiju, naravno zemlju kandidata Crnu Goru i države članice tokom irskog predsedavanja ili do njegovog kraja (kraj 2026) mogli bismo da završimo proces i dovedemo Crnu Goru do ciljne linije", naglasila je.

Kos je ocenila da "proširenje danas, više nego ikada ranije, daje rezultate kao najvažnija spoljna politika EU u poslednjih 16 - 17 meseci" i da je postignuto više nego tokom prethodnih 15 godina.

Kos je još rekla da će pristupni ugovor sa Crnom Gorom koji je u procesu izrade predstavljati "novu generaciju pristupnih ugovora" jer će sadržati zaštitne mehanizme što će omogućiti "da budemo sigurni da će nove članice, kada pristupe Uniji, nastaviti da poštuju evropska pravila i pet, deset ili petnaest godina nakon ulaska.

Kometarišući predloge o novom modelu proširenja koji bi podrazumevao nešto što nije puno članstvo, već neka vrsta članstva, Kos je rekla da je važno da postoji rasprava, ali je naglasila da ne postoji delimično članstvo u EU.

"Jasno je šta je van svake rasprave. Puno članstvo biće moguće samo kada države kandidati ispune sve uslove.Dakle, ne postoji polovično članstvo niti četvrtinsko članstvo. Postoji samo puno članstvo", rekla je.

Ona je dodala da se sada razgovaramo o  dva veoma važna principa, prvi je princip zasluga, odnosno napredovanje na osnovu ostvarenih rezultata, a drugi je činjenica da ima mnogo mogućnosti u oblasti postepene integracije.

"Upravo sada razmatramo kako da dodatno unapredimo taj deo pristupnog procesa", dodala je.

Evropska komesarka rekla je da će na današnjem sastanku u Briselu biti reči i o Bosni i Hercegovini i izrazila nadu da će se "EU ujediniti oko kandidata za funkciju visokog predstavnika, koji će potom raditi u najboljem interesu BiH, ali i u najboljem interesu evropskog puta te zemlje".

Prema njenim rečima, visoki predstavnik bi trebalo da radi "na način koji će tun funkciju vrlo brzo učiniti suvišnom, kako bi BiH ponovo stekla puni suverenitet i mogla da donosi odluke bez međunarodnog nadzora".

"U Evropskoj komisiji pripremamo i viziju budućnosti Bosne i Hercegovine", dodala je.