VIDEO Milan Marić: Uz psihoterapiju lakše podnosim pritiske

Film 01. okt. 202021:00 > 22:12
Podeli:

"Psihoterapija je korisna svim nivoima života. Konkretno podiže životni standard u celom ovom globalnom haosu u kome živimo. S ovom pandemijom smo shvatili da smo vrlo fragilni, iako smo mislili da smo kao ljudi predominantna vrsta na ovoj planeti, a suštinski, jedan virus može da nas zaustavi i obustavi sve naše redovne aktivnosti. To su sve pritisci. Da ne pričamo o pritiscima koji nam stvara sadržaj sa društvenih mreža i televizija, odakle se šalje poruka kako moraš da budeš uspešan i u vrhu. U celom tom pritisku vremena i najintimnijeg okruženja, pa do onih očekivanja koja postavljamo sami sebi, mislim da psihoterapija jako pomaže da se sve to posloži sa brzino i neizvesnošću u kojoj živimo", otvoreno priča u intervjuu za Nova.rs glumac Milan Marić, koji često ističe koliko je važno brinuti o mentalnom zdravlju.

Milan Marić spada u red najpopularnijih mladih glumaca, kome su dosad poverene mnoge velike uloge, kako na filmu, tako i u pozorištu. Među njima su i lik Tome Zdravkovića, Gavrila Principa, ali i Sergeja Dovlatova, čuvenog ruskog pisca i novinara 20. veka.

PROČITAJTE JOŠ

U velikom intervjuu za Nova.rs glumac je, osim o projektima čiji je deo bio, otvoreno govorio i o politici, svom viđenju društva u kome živimo, sa čime se sve jedan glumac suočava tokom pripreme za ulogu, a otvorio je i temu psihoterapije, koja je na ovim prostorima tabu.

„Terapija ti daje taj luksuz da jednom nedeljno 45 minuta pričaš o tome kako se osećaš, a da te neko sasluša, čuje, vrati, razgovara, razume te, ne krivi te, nema potrebu da ti zamera. Ja stalno hrabrim ljude u svom okruženju da krenu na terapiju, jer je užasno lekovito, mnogo prija, a da ne pričam o tome da imaš životne benefite. Ona nije brzinsko rešenje. Za nju treba vremena, i nauči te tome da je život proces. Nije trka na sto metara, život je maraton koji trčiš“, priča glumac.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

S obzirom na to da glumci često imaju tendenciju da se sažive s likovima koje igraju, Marić je na svoj način objasnio kako se u privatnim situacijama distancira od emocija i reakcija koje mu uloge nameću.

„To je vrlo kompleksno pitanje, pa ću probati da ga pojednostavim. Ja kao osoba rastem i razvijam se, i samim tim se razvija moj psihološki i emotivni aparat, i menja se. U određenoj fazi, kada dođe određena uloga, vi u tom trenutku radite tu ulogu na nivou na kom ste sa tim emotivnim i psihološkim aparatom. Lik se radi kao maping, kao da crtate šta vam je najbitnije i najdominantnije kod tog lika – emocija, kako se on odnosi prema drugima, prema sebi, prema poslu… S početka vi sebe gurate u ono što ste sami iscrtali, pa se nekad desi da u procesu shvatite da ste potpuno pogrešili, onda ispočetka mapirate, i gurate na silu svoj emotivni aparat u neki drugi kalup. U tom procesu je jako zanimljivo kad počnete da osećate i reagujete i mimo probe i snimanja kao to nešto što igrate. To su sve specifičnosti našeg posla koje su zanimljive, a nekako ih je komplikovano objasniti jednostavno, makar meni“, kaže on, pa ističe da je nemoguće da se potpuno distancirate od lika koji kao glumac stvarate.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

„Ne možete da se isključite. Vi se bavite nečim, domišljate, nadgrađujete nešto što što je napisano na papiru. To slovo na papiru mora da oživljava lik koji ima razlog, cilj i ideju zbog čega to izgovara. Suštinski se na probi najviše bavite time, ali čak i kad odete kući, i kad ste na piću s drugarima, i kad ste u izlasku, to je prisutno, ali na to se naviknete“, zaključuje on.

Ceo razgovor s Milanom Marićem pogledajte u video prilogu na početku teksta.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.

Komentari

Vaš komentar