Miloš Timotijević: Mi glumci honorarci ostali smo bez dinara

Miloš Timotijević, jedan od naših najpoznatijih i najpriznatijih glumaca današnjice, nedavno je dospeo u žižu interesovanja javnosti zbog tvrdnji da je od određenog dela gledališta serije "Južni vetar" dobijao preteće i uvredljive poruke, nakon što je njegov lik, korumpirani inspektor Stupar u jedanaestoj epizodi serije imao scenu gej poljupca.Timotijević je tim povodom u razgovoru za Nova.rs govorio o svom razočarenju u srpsko društvo, navodeći da je u Srbiji, kako kaže, veća sramota biti gej, nego biti korumpirani policajac. On se osvrnuo i na sistem vrednosti u kome živimo, komentarisao je društveni i politički život naše države, napravio paralelu između Holivuda i domaće kinematografije, ali se dotakao i slobode govora u Srbiji, za koju kaže da je narušena."Taj lik je prevashodno fikcija, njega su kreirali Miloš Avramović i Petar Mihajlović još u filmu, a posle i u seriji. On je mešavina svih tih državnih sužbenika koji nisu ni ovde, odnosno, koji su više tamo - u senci. Oni su na ozbiljnim pozicijama i rade za lični interes. Ja sam to gledao tako i nisam se trudio da imam uzore na to, već sam  prosto samo pratio dobro napisan scenario. Stupar je svakako pravi primer vremena u kome živimo, ne samo u Srbiji, već i u svetu", govori glumac za Nova.rs i dodaje:"Nema sličnosti između mene i Stupara. Meni empatija i lična osećanja, dobro vaspitanje i slično, ne dozvoljavaju da uradimo dva odsto onoga što on uradi u seriji. Što se gej poljupca tiče, to je prosto jedan poljubac, prosto samo jedan poljubac i trenutak koji malo produbljuje taj lik da bi se u poslednjjoj epizodi ispostavilo da on biva uhvaćen na svojoj slaboj tački - a to je ljubav. Mnogi likovi ispaštaju zbog ljubavi", navodi on i dodatno objašnjava:"Ja nisam bio iznenađen porukama koje sam dobijao. Prosto sam se spremio. Iznenađen sam bio pukim slučajem što je ta epizoda bila baš jedina epizoda koja je piratskim putem izašla na Jutjubu par dana pre emitovanja i to je za mene bilo iznenađenje. Da su takve reakcije došle u nedelju uveče, posle epizode, ja bih bio spreman za tako nešto. To je jedina stvar, a druga stvar - mi živimo već decenijama u polarizovanoj zemlji gde postoje "mi" i "oni", gde se na sve načine društvo deli na što slabije činioce i na što slabije jedinke da bi nama moglo lakše da se vlada. Mene je zapravo iznenadila nepismenost ljudi od kojih sam dobijao pretnje - nepoznavanje najosnovnijih gramatičkih pravila: slaganje rečenica, slaganje vremena, time sam najviše iskreno bio iznenađen."Nadovezujući se na problem nedostatka elementarnih ljudskih prava u Srbiji i govoreći o sistemu vrednosti u kome živimo, Timotijević je izjavio da je to posledica "edukacije kojoj smo izloženi već nekoliko decenija"."Edukuju nas već dvadeset, trideset godina da je najbitnije biti uspešan, a kako si došao do uspeha, to nije ni bitno. Zato imamo takvu ekspanziju rijaliti šouova, zato imamo medije koji služe kao propagandna glasila koji objavljuju propagandni materijal jedne strane. Ovde vam se zabranjuje da razmišljate slobodno, vama novinarima se zabranjuje da postavljate pitanja, što je osnova vašeg posla. Osnova i našeg glumačkog posla je da postavljamo pitanja, nije naša stvar da damo odgovore, već da postavimo pitanja - naše dve profesije se tu slažu. U takvim okolnostima, normalno je da se takve stvari dešavaju. Ja znam da nisam jedini koji je dobijao pretnje i uvrede. Moja koleginica Hana Selimović je posle epizode "Tajkuna", koja se emitovala u ponedeljak, dobijala neke grozne poruke. Nije isto, ali je slično. Ona je dobijala neka grozna seksistička dobacivanja i bila je prilično iznervirana zbog toga", objašnjava on i dodaje:"To nije ništa novo, napadana je i vaša novinarka Ana Lalić. Evo baš čitam kod vas na portalu da joj prete i da je uplaćena i reklama kao jedna vrsta linča prema njoj. Moj slučaj je samo jedna od tri tačke u celoj toj priči. Nažalost, u Srbiji je jedan gej poljubac strašniji od korumpiranog policajca."

Timotijević se takođe osvrnuo na Tviter prepisku Stevana Filipoviča, Miloša Avramovića i Miloša Bikovića, te je izjavio da "Južni vetar", prema njegovom mišljenju, nije promocija kriminala."'Južni vetar' nije promocija kriminala. Film i serija su jednostavno ogledalo vremena u kome živimo. Da li 'Džoker' promoviše nasilje? Ne bih se složio. Da li Tarantino promoviše nasilje? Ne bih se složio. To je prosto zabava i ono što vam se servira u bioskopu. Ako smo dovoljno inteligentni, mi ćemo taj sadržaj konzumirati kao zabavu i nastavićemo život dalje, ako nismo dovoljno inteligentni ili zreli za tako nešto - onda će možda uticati. Moja zabrinutost ovde je kod toga što deca od deset ili dvanaest godina imaju priliku da gledaju takav sadržaj. Ne bih da spočitavam roditeljima, ali zašto deca gledaju 'Južni vetar'? To je veći problem. Ukoliko nasilan sadržaj gleda dete koje nije formiralo svoju ličnost, onda je moguće da to tako deluje, na decu svakako, ali oni ne bi trebalo da gledaju to - to je moje mišljenje. Ja ne znam ko daje oznake na TV-u i ko određuje starosne granice, ali ja bih svakako bio rigorozniji po pitanju 'Južnog vetra' i vremena u koje se serija emituje na RTS. Možda bi tu trebalo tražiti ključ problema."Kada je reč o nasilnoj ili kriminalnoj tematici filma i serije, Timotijevič je govorio i o svojim ulogama "loših momaka", te je za Nova.rs izjavio da ga takve uloge nikada nisu, i neće definisati kao glumca."Trudim se da me to ne odredi kao glumca, ni kao čoveka, ni kao glumca. Ja sam ovim poslom počeo da se bavim zbog svog osećaja za emaptiju, ne prema čoveku, nego prema ljudima uopšte, ne prema jednoj osobi, nego prema čitavom čovečanstvu. Ja jesam rođen u Srbiji, u Beogradu, ali sebe smatram stanovnikom čitavog sveta. Imao sam sreće da sam zahvaljujući svom poslu obišao gotovo čitavu planetu. Ne biram ulogu, već film, seriju ili pozorišnu predstavu - moja uloga je samo mala kockica u mozaiku čitave slike", objašnjava on i dodaje:"To što sam ja izabrao da igram Stupara ili Tadiju Tadića ili gomilu negativaca koje sam igrao pre toga, ne znači ništa, jer sam igrao i mnoge druge likove. Ja sam deset godina proveo igrajući i dobre momke. Ljudi to nisu ispratili jer jednostavno nisu bili ta generacija, ali dosta ljudi to može isto tako videti u mojoj biografiji. Trudio sam se da se razvijam kao čovek, da širim svoje vidike, da se održim kao glumac u ovim teškim vremenima i da danas živim samo i isključivo od svog posla. Mislim da je to veliki uspeh. To šta sam igrao, pa, jednostavno ne možete odbiti neke stvari u trenutku dok vam je porodica gladna. Neke stvari ne možete odbiti. Ispostavilo se da sam u životu igrao i projekte zbog kojih sam kasnije i žalio, ali svi mi ponekad grešimo."Život glumaca i umetnika u Srbiji, opisao je kao "težak"."Ja mislim da među glumcima takođe postoji velika razlika. Nije isto da li ste glumac zaposlen u pozorištu, samostalan umetnik - što bi značilo da vam lokalna samouprava uplaćuje doprinose, a postoji i treća kategorija, a to smo mi, ja i gomila mojih kolega koji smo praktično preduzetnici. Ja sam plaćam doprinose, sam plaćam porez. Od države nemam ništa. Ne daje mi ništa, a ja sa druge strane dosta plaćam. Plaćam porez i sve ostalo. Mene država tretira kao poljoprivrednika. To je naravno sa jedne strane OK. To je bio i moj izbor", govori on za Nova.rs i dodaje:"U ovoj situaciji kada u Srbiji i svetu vlada pandemija koronavirusa vi imate moje kolege koji su na plati u pozorištu i primaju platu sve vreme. Ne krivim ih, samo govorim činjenično stanje. Sa druge strane, imate moje kolege koje su honorarci, a svi mi koji smo honorarci, ostali smo bez ikakvih primanja u ovom periodu. Mi koji smo radili na televiziji i snimali, možda i imamo neku crkavicu sklonjenu sa strane, pa možda u ovim trenucima ne brinemo toliko, ali postoje ljudi koji žive od meseca do meseca. Šta ćemo sa slikarima? Šta ćemo sa kompozitorima? Šta ćemo sa pesnicima i svima onima koji trenutno nemaju nikakvih prihoda? Situacija nije sjajna, nije grozna, ali nije ni sjajna. Sve je prosto stalo. Inače je situacija dosta loša kod nas, trenutno imamo ekspanziju serija i filmova, ali je pitanje kada će to stati - trenutno se radi o borbi za tržište. Gde postoji konkurencija, postoji i rast cena, ali opet tu glumci ne profitiraju mnogo, već ljudi koji rade filmove, njih nema, a glumaca ima previše. Postoji taj sektor filmskih stvaralaca iza kamere koji profitiraju mnogo više, ali dobro - barem je njima dobro. Barem nekome ide kako treba, oni svakako ozbiljno rade svoj posao."

Poredeći Srbiju sa Holivudom, popularni glumac navodi da nije nemoguće da neko iz naše države uspe u Americi, te da smo takvih slučajeva imali i ranije. Kao najnoviji primer, Timotijević navodi glumca Nikolu Đurička koji je dobio ulogu u Netfliksovoj seriji "Stranger Things"."Sve zavisi, zavisi šta je uspeh? Imamo Radeta Šerbedžiju koji je radio sa Kjubrikom, ako to nije uspeh, ja ne znam šta je? Tako da, apsolutno je moguće. Čuo sam i da je Đuričko dobio neku ulogu u Netfliksovoj seriji, tako da, sve je moguće, prosto je stvar afiniteta. Amerika je jedna velika industrija, jedna velika zemlja i tamo otići i pokušati da uspeš je velika hrabrost i ja to odavde samo mogu da pozdravim. Potrebna je velika vera u sebe, u svoje mogućnosti i potrebno je mnogo kontakata. Ozbiljno rizikujete, a može vam ozbiljno krenuti. Ja nisam otišao tamo jer je u Americi to biznis, a ja volim manji evropski film, ako je to ikako moguće. Volim neke priče koje se ovde pišu i stvaraju, kada kažem ovde, mislim na Evropu. Ja prosto guram u tvom pravcu. Daleko su mi draže francuska, italijanska, britanska i skandinavska kinematografija nego američka", govori on i dodaje:"Ja ljudima tokom izolacije mogu da preporučim ono što ja gledam, pretežno u ovom trenutku gledam serije, a filmove sam gledao. Ja sam takav čovek, uzmem reditelja koji mi se dopada, skinem spisak filmova i onda krenem redom, sada sam pogledao celokupnog Tarantina ponovo celog. Ja tako gledam filmove. Tarantinu se nikada nisam posvetio, pa sam rešio da pogledam njegove najznačanije filmove", navodi on i dodaje:"Što se serija tiče, ima jako kvalitetnih serija - sve zavisi od afiniteta, ali ja preporučujem malo stariju seriju "Leftovers", "Watchman", "Years and years", itd. Ukoliko vole da gledaju jake tamnopute glumice onda preporučujem "How to get away with murder", koja trenutno ide na Nova S, ima svačega, svašta može da se gleda."Timotijević je takođe govorio o policijskom času na koji su građani Srbije prinuđeni zbog pandemije koronavirusa, te je izjavio da živimo u "strožijim merama od ostatka sveta"."Ja sam jedan od onih ljudi koji je na prvi znak pandemije počeo da se ponaša vrlo odgovorno prema drugima, prema ljudima u svojoj okolini, ali i svim sugrađanima. Ja sam samom sebi automatski ograničio kretanje. Mislim da je to uradila i većina odgovornih građana. Naravno, postoji i manjina koja to nije uradila, ali da li je trebalo uvesti policijski čas da bi taj mali procenat ljudi ostao kod kuće - ne znam. Ja negde razumem i te ljude, to je njihovo pravo, ali sa druge strane, nisu ni svesni koliko su neodgovorni u tom trenutku. Vidim da smo mi negde u grupi onih zemalja gde su nam mere malo ozbiljnije i tvrđe nego u ostatku sveta. Znam da sigurno nismo trebali da se ponašamo kao Italijani i Španci i sigurno nije trebalo da imamo takav scenario. U krajnjem slučaju, ja pre biram policijski čas, nego da nam se desi takav scenario - to bi bilo jezivo. Da li je moglo nešto drugo? Nisam stručan. Ja bih uvek igrao na solidarnost ljudi i ukidao bih neke druge stvari, prvo kafiće, sportske centre, kafane itd. Ne kažem da smo trebali da igramo predstave, ali kada je pozorište zatvoreno, trebalo je i sve ostalo - tada je jače moralo da se propagira socijalno distanciranje. Policijski čas je sa druge strane dokaz da živimo u društvu koje je naviklno na komande, ne vidim da se veliki broj ljudi buni, osim na društvenim mrežama, ali to nije bunt nego filter - društvene mreže i komentari ispod članaka na portalima su samo ventil. Nama treba ozbiljan glas, ali ne na Tviteru, već uživo. Taj bes u nama stalno izlazi kroz neke poruke na društvenim mrežama koje suštinski ne znače ništa, već samo izgubimo nekih petnestak, dvadeset minuta na neki dijalog sa nekim. Ništa nam to ne pomaže, moramo da se uspravimo i kažemo šta mislimo, pa da vidimo gde smo."

"Kada je političnost, ili apolitičnost velikog broja građana u Srbiji u pitanju - Timotijević objašnjava da je obaveza svakog građana da štiti i čuva demokratiju tako što će funkcionisati kao misleće biće. Ja mislim da bi ova zemlja od sedam miliona stanovnika bila bolja kada bi svi mislili politički, ne samo javne ličnosti, nego kada bi svaki činilac društva doprinosio državi samo kada bi pratio društvene i političke tokove i kada bi ga zanimalo šta imaju da kažu oni sa ove strane i oni sa one strane. I ovi na istoku i na jugu i na zapadu, pa da sam provaga šta će, kako će i za koga će, a ne da mu mediji govore šta treba da radi i da slepo veruje u ono šta se govori na televiziji i novinama", navodi on."Mislim da svako ima pravo da ne misli politički, ali mislim da bi neka vrsta zakona obaveznog glasanja bila dobra barem na dva - tri mandata. Nije to ništa novo, u Australiji je to normativa, ako ne glasate, plaćate kaznu. Ja bih uveo tako, pa da vidimo gde smo, ovako imam utisak da pola države spava, od one druge polovine, polovina je prosto hipnotisana onime što se govori na televiziji, i mi nemamo nikakvu šansu u takvoj atmosferi", govori on za Nova.rs i dodaje:"Postoje ljudi koji govore, ne zanima me politika, ali će sutra, kada dođe pandemija koronavirusa da se žale i da govore da mu kasni deset dana rezultat COVID-a, pa odgovor je jednostavan, upravo zato što te ne zanima politika, to je sve uzročno posledično. Mi smo društvo bahatih ljudi, agresivnih ljudi i nas najviše ubija ona rečenica, 'Da, razumem, ali da ti ja kažem...' To je kod nas postalo baš simptomatično.""Svi imaju svoje mišljenje, a kada rasčlaniš to, shvataš da je to skup tužih nepromišljenih mišljenja. U redu je skupiti ih sa druge strane, ali morate ih provući kroz sebe, jer to je demokratija, a ovo što mi trenutno živimo, to je jednopartijski sistem. Ja se sećam komunističkih partija nekada i demagogija, to se sada malo promenilo, ali suština je ista - sve je samo demagogija. Političkog dijaloga nema, to je konstantan monolog i infuzija jednog besa, agresije i samim tim i transfera blama za nas koji razmišljamo svojom glavom", zaključio je glumac za Nova.rs.Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.