3
Rada Đurić je svoju karijeru započela na RTS gde je prvo bila deo redakcije Jutarnjeg programa, a onda postala voditeljka i urednika poznate emisije "Beogradska hronika" po čemu je ljudi najviše pamte, a danas vodi emisiju "Da sam ja neko" na TV N1.
U emisiji „Ispovest“ autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, Rada Đurić je ekskluzivno otkrila detalje svog privatnog života, odrastanja u Lajkovcu, gubitku oca koji je bio železničar, selidbama, majci koja je sama morala da se bori za nju i brata i još mnoge druge detalje.
PROČITAJTE JOŠ:
S obzirom da joj je otac bio železničar, nakon njegove smrti, ona je sa majkom i bratom morala da se iseli iz kuće koju im je država dodelila dok je njihov otac bio zaposlen.
„Rano sam ostala bez oca, kada sam imala devet godina. On je ostao upamćen kod mnogo ljudi oko mene i ja sam o njemu učila kod mnogo ljudi koji ga pamte i mislim da je to važno. Mora čovek da razmišlja da ne obruka ni svoju porodicu, ni svoju decu. Poznati pokojni Radovan Beli Marković, pisac, ja sam rasla uz njega, delili smo dvorište. Ta železnička stanica je delila dvorište, i u tom dvorištu se mnogo toga dešavalo. Ja sam od Radovana učila mnogo o svom ocu, tako da čovek na početku svog malog života odredi sebe, važnost svojih postupaka, da imaš usađeno i da opravdaš to što su bili tvoji roditelji. Moja pokojna majka je bila lavica, kada već pričamo o heroinama, iz te persepktive kad pogledam te živote posle Drugog svetskog rata… Moja majka je sama izvela na putu mene i mog brata, isto su to bile teške godine.“
Voditeljka navodi da je njen otac sedam godina pre smrti bolovao od karcinoma limfnih žlezda.
„Pamtim ga, od mojih devet godina, on je sedam godina bio bolestan. Tata se borio protiv smrti i bolesti, a mama se borila za život i ja sam od malena naučila na taj način. On je bolovao od raka limfnih žlezda, sada se to leči, a tada je nažalost bilo smrtonosno. Naravno da ga pamtim i da je bilo trenutaka kada mi je nedostajao u trenucima kada su važni momenti i kada smo svi trebali da budemo na okupu. Moram da kažem da je moja majka bila i otac i majka i ako postoji neko kome se ja beskrajno divim, to je ona. I kada porastem, iako imam 59 godina, ona je žena koja je kako živela, tako i umrla, u toj nekoj hrabrosti – kada porastem želela bih da budem ona“, kazala je ona u emisiji „Ispovest“.
„Imam dosta godina, ali pamtim i neka lepa vremena… Najteže vreme u zemlji je kada sam bila roditelj, imala sam 24 godine, to su kao bile divne godine najlepše, a onda se desilo šta se desilo, pa smo mi tu gde smo, a moje najranije detinjstvo je lepo. Ja sam Titov pionir, pošla sam u školu davnih godina i pamtim i to vreme. Rođena sam u Valjevu samo zato što Lajkovac nema porodilište, nema ga i dalje, inače sam Lajkovčanka. Moj otac je bio železničar, otpravnik vozova, a majka građevinac, građevinski tehničar. Vozovi su tada svuda išli, imali smo režimske karte mi koji smo bili deca ljudi koji su radili na železnici, a železničari su bili ljudi koji su donosili vesti iz belog sveta – i Beograd je tada bio beli svet u odnosu na Lajkovac i to je bilo vreme kada je svaki uniformisani čovek bio poštovan, ta lica su po difoltu trebali da znaju više.“
„Moji studentski dani su dani onog vremena kada nije izgledalo da ćemo se krvavo rastati. Mene je lično zateklo, ali jače od mene je taj moj optimizam, ja odbijam da verujem u najgori scenario – to je moj odbrambeni mehanizam. 1984. sam upisala fakultet i nije mirisalo da rat, upisujem fakultet da promenim svet, da Jugoslavije bude pravednija, ne upisujem s mišlju da ćemo ratovati i da Jugoslavija neće postojati. 1990. godine sam imala 24 godine… Te godine od svoje 24. do 34. sam provela na ulici sa različitim okolnostima, rat, sankcije i moju mladost je obeležila ta pobuna i mislim da to nikada nije prestalo“, pričala je Đurićeva u emisiji „Ispovest“.
BONUS VIDEO: ISPOVEST „Da sam ostala na RTS, razbolela bih se“: Rada Đurić otvoreno o javnom servisu, političarima, pritiscima, ali i detinjstvu i roditeljima