Slavica Ćukteraš otvoreno je govorila o problemima anksioznosti zbog kojih je izbegavala da izlazi iz kuće, sve dok pomoć nije potražila kod stručnjaka.
Slavica je priznala da je izbegavala bilo kakav vid komunikacije sa spoljnim svetom, uključujući čak i odlazak u prodavnicu.
„Pretežak je bio zato što nisam znala šta mi se događa, a sa druge strane sam morala da radim. Šta više u razgovoru posle sa neuropsihijatrom sam saznala da bi bilo dobro da nastavim da radim. To je stvarno jedan period mog života koji me mnogo naučio. Tada sam shvatila da ništa na ovom svetu ne postoji važnije nego naše mentalno zdravlje. Tog momenta da prestanu ti strahovi, te panike. Kada bih vam pričala da dve godine nisam otišla u prodavnicu, nisam znala šta se nalazi na rafovima…“, rekla je ona, pa se prisetila perioda kada ju je majka bukvalno izvodila iz kuće.
„Ja žmurim i pokušavam da ostanem napolju, ali toliko mi se krivi zvuk u ušima u glavi, usta se suše ne pomaže ni voda ni ništa otvaram oči i pitam mamu kakve su mi boje, ona kaže crne, ja sam odjednom postala crna“, priznala je ona.
Slavica se potom prisetila i prvog anksioznog napada, koji joj se dogodio kada je sa ostalim takmičarima iz prve sezone „Zvezda Granda“ bila u kockarnici.
„Kako su bili oni slot aparati, sve zuji, ja ne znam šta se to desilo, kako je to moglo iz čista mira, srce se steže, ne čujem ništa, trnem… Izletim napolje iz hotela, legnem na beton, dolazi ekipa moja, Tanja, Darko, a ja umirem. Polivaju me vodom, dolazim nekako sebi, ulazim u sobu, sutradan smo imali nastup, to mi je najgori nastup koji sam u životu imala. Ja uopšte nisam bila prisutna tu, ja sam pevala, ali mi je bilo bitno samo da ne umrem“, dodala je ona kroz suze.
Zbog straha da će poludeti i da će umreti, obratila se i neuropsihijatru.
„Slavice šta misliš ćega se zdrav čovek najviše plaši? Pa, da ne poludi“. Posle sam kod nje dolazila sa mnogo pitanja jer ja sam toliko knjiga pročitala u vezi sa svim tim i dan danas čitam, ali imala sam sada smrtni slučaj u porodici i desilo mi se da sam posle koliko godina, posle 15 godina, dva puta u jednom danu doživela pravi anksiozni napad“, otvoreno je opisala ona do detalja, pa dodala:
„Strašno je bilo. Prvi put sam bila sama u jednom objektu, drugi put sam bila sa ćerkom. Zamislite kada ste sa detetom…. Ali, ja sam znala o čemu se radi. Nema veze što mi je smetala buka, množili su se glasovi u mojoj glavi, dete me pita za ovo, ja bih samo da se nekako šćućurim, ali znala sam o čemu se radi. Došla sam kući i rekla: „Uf, da li je moguće, ajde sad da vidimo Slavice da li će da se vraća, kako ćemo dalje“. Tu sam zaključala svoje misli, nastavila svoj tok života. Da kucnem u drvo nije mi se vraćalo, bez ikakve bojaznosti vozim dete, idem po dete, dolazim za Beograd, vozim auto“, rekla je ona u emisiji „Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović“.