Čuvenom Ozrenu Soldatoviću život je obeležila tragedija, a onda je skrenuo u alkoholizam: Zbog jednog događaja tokom bombardovanja prestao je da pije

Dramski umetnik Dušan Golumbovski u svojoj dugoj i bogatoj glumačkoj karijeri ostvario je veliki broj uloga u kultnim ostvarenjima.

Golumbovski je rođen 15. marta 1941. godine, a prvi kontakt sa svetom glume imao je sa samo deset godina. Fakultet dramskih umestnosti, odsek glumu, završio je u klasi sa Zoranom Radmilovićem, Stanislavom Stašom Pešić, Petrom Kraljem, Milošem Žutićem i Oliverom Katarinom.

Ostvario je značajne uloge na daskama koje život znale, filmskoj publici se predstavio u preko 50 ostavrenja, od kojih su neka dala posebni doprinos domaćoj kinematografiji, a publika ga je posebno zavolela u televizijskim serijama gde je snimio više od sto epizoda. Poseban useh zabeležio je u serijama scenariste Siniše Pavića od kojih su neke uloge, ali i replike, postale kultne.

Pored toga što je odigrao više desetina zapaženih uloga na scenama Narodnog pozorišta i Pozorišta na Terazijama, veliku popularnost stekao je u televizijskim serijama "Srećni ljudi" i "Bela lađa".

Publika ga je posebno zavolela u ulozi tajkuna Ozrena Soldatovića u serijama "Srećni ljudi" i "Bela lađa", kao i ulogom sudije u seriji "Bolji život".

"Za to što sam postao glumac najzaslužniji su moj učitelj Ilija Janković i jedna čistačica. Učitelj je u meni prepoznao glumačku sklonost i dao mi ulogu u predstavi, a neka čistačica je gledala tu predstavu i preporučila me čuvenom Bati Miladinoviću u Radio Beogradu. Desetak godina kasnije upisao sam glumačku akademiju, u klasi sa pokojnim Zoranom Radmilovićem, Stanislavom Stašom Pešić i Petrom Kraljem", rekao je svojevremeno legendarni glumac.

Među kolegama i brojnim popularnim glumcima sa kojima je sarađivao, najbolji prijatelj bio mu je Petar Kralj.

"Pera i ja družili smo se na Akademiji svakodnevno. Što na časovima, što privatno. U njemu sam prepoznao čast i poštenje, što je veoma retko i izuzetno kod ljudi. Pri tom je Pera simpatičan čovek, duhovit je, opušten i, što je tada bilo jako važno, uvek raspoložen za dobru kapljicu. Jednom prilikom, posle gostovanja u nekoj emisiji, sreli smo se negde oko deset sati izjutra. Seli smo u bifeu 'Lasta', pričali i pili sve dok nismo pali s nogu", ispričao je jednom prilikom Golumbovski, prenosi "Kurir" i dodao:

"Mislim da smo se rastali tek negde oko ponoći. Nikad mi se nije desilo ništa slično. Druženje s njim je bilo veoma lepo. Život nas je malo razdvojio, između ostalog jer sam prestao da pijem iz zdravstvenih razloga. Tokom bombardovanja 1999. godine imao sam moždani udar i od tada ni kap nisam popio."

Veliki trag u njegovom životu ostavila je jedna tragedija, kada je njegov otac preminuo još pre njegovog rođenja.

"Otac je umro novembra 1940. godine i ja sam, u stvari, posmrče. Moj otac Dragutin je bio razmaženi sin bogatog industrijalca, a majka Dušica Vasiljević poznata balerina. Iz priča znam da, kad je moj deda umro, njegovo četvoro dece, među kojima je bio i moj otac, podelili su njegovo bogatstvo. Otac je tada počeo da živi sladak život, prvi u Beogradu je kupio 'Bentli'", prisetio se davno glumac.

Golumbovski nije krio da se borio sa alkoholizmom. Ipak, pored svih životnih nedaća uživao je u porodičnom životu i skladnom braku sa suprugom Mirjanom sa kojom ima ćerku Anu.

"Da se ponovo rodim, opet bih bio glumac. Uz svih sedam kora i sve teškoće, ne bih ništa menjao. Mislim da ne bih mogao ničim drugim da se bavim osim glumom. Svoj posao radio sam sa mnogo ljubavi. Kada vas jednom uhvati glumački virus, tu više leka nema", iskreno je svojevremeno zaključio Dušan.

Golumbovski je otišao u penziju je 2002. godine, od kada je tumačio isključivo lik Ozrena Soldatovića, koji smatra svojom posebnom obavezom.

Umro je u Beogradu 3. januara 2016. godine u svojoj sedamdeset i četvrtoj godini.