0
Odabrali su umetnost kao svoj put, zavoleli smo ih preko malh ekrana ili kroz njihovu muziku, ali su se na kraju ipak posvetili veri.
Neki od njih su se u potpunosti prepustili manastirskom životu, dok su drugi odabrali da u isto vreme budu posvećeni veri, ali i svakodnvnom životu.
PROČITAJTE JOŠ:
Rastko Lupulović
Oni koji su gledali popularnu seriju iz 90-ih „Otvorena vrata“, dobro se sećaju lika Milančeta. Osim uloge u pomenutoj seriji, Rastko Lupulović glumio je u filmovima „Biće bolje“ i „Paket aranžman“.
Završio je Fakultet dramskih umetnosti i bio jedan od vodećih glumaca svoje generacije, a osim pred kamerama, bio je uspešan i u pozorištu, gde se zatekao sasvim slučajno, kada ga je drugarica „odvukla“ u Omladinsko pozorište „Dadov“. Tada je imao dugu kosu, kožnu jaknu i vodio potpuno drugačiji stil života.
„Da, najbitnija stvar kod mene je moje obraćenje u hrišćanstvo. Sticajem okolnosti sam počeo da odlazim u crkvu. To mi je pomoglo da se spustim na zemlju iz nekih mistifikatorskih oblaka. Uopšte, hrišćanin-pravoslavac je moje najbliže određenje. Osećam se zasićenim od roka i svega toga. Rok je negde u skladu sa opštim načinom života, opštom površnošću. Kad odem na Akademiju, izđuskam se i vratim se kući prazan i tup. Na liturgiju odem sa istim raspoloženjem, sa potrebom da doživim katarzu, ali kući dođem sređen i miran… U susretu sa verom i tradicijom dolaziš do harmoničnog razrešenja svojih nemira, a u rok životu dolazi do prikrivanja tih nemira ili potpunog otupljivanja svih emocija. Zato ljudi u roku izgube tu neku kreativnu crtu, istroše se, istroše se, istroše se…“, rekao je Rastko u jednom intervju koji je dao nekoliko meseci nakon što se zamonašio 1996. godine.
Iste godine je dobio i nagradu za glumačku bravuru „Zoran Radmilović“ na Sterijinom pozorju u Novom Sadu.
„Nikada nisam zažalio ili da sam se pokajao što sam postao monah. Naprotiv, često mi se događa da Bogu blagodarim što mi je pomogao da se opredelim za ovaj put jer, naravno, sve je zasnovano na čovekovoj slobodnoj odluci. Bez slobodne odluke svakoga od nas nema ni prave slobode… Ljubav i sloboda je ono nešto za čim sam ja krenuo“, ispričao je Lupulović jednom u emisiji „Exploziv“.
Veselinka Zastavniković
Pre nekoliko godina javnost je iznenadila vest da se bivša supruga nekadašnjeg predsednika Srbije, Borisa Tadića, zamonašila. Veselinka Zastavniković, tvrde mnogi, natprosečno je inteligentna, ambiciozna, lepa, borac za pravdu, revolucionarka, buntovnica.
Boris i Veselinka brak su sklopili 1980. godine, a razveli su se 1996. godine. Rođena je u Osijeku, kao ćerka oficira JNA. Radila je kao novinarka, a potom i u Ministarstvu vera. Veselinka je 2002. godine otišla u manastir u Peći kao iskušenica, gde se 2008. godine zamonašila i postala kaluđerica Irina.
Kao iskušenica, Veselinka je bila zadužena za održavanje odaja pokojnog patrijarha Pavla, koji je formalno držao i pećku mitropoliju.
Veselinka Zastavniković je, što je nezapamćeno u istoriji ženskog monaštva, skoro punih pet godina bila iskušenica, što je posebno neobično za iskušenicu koja je visoka intelektualka.
Monaško ime Irina uzela je na predlog patrijarha Pavla, koga je, inače, posećivala u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu. Za vreme iskušeništva u manastiru nije govorila o svom svetovnom životu.
Srđan Gile Gojković
Frontmen „Električnog orgazma“ Srđan Gile Gojković je pre par godina najavio da će se zamonašiti u jednom od budističkih hramova u Mijanmaru.
„Ja sam se uvek pitao koje je objašnjenje ove egzistencije, šta se ovde zapravo dešava na praktičnofilozofskom nivou. I kada sam pročitao prvu knjigu o budizmu, to mi se učinilo kao prvi logičan odgovor koji razumem. Savršeno razuman, bez ikakvog misticizma, magičnih sila, sve si nekako mogao na osnovu svog života i iskustva da proveriš lično. Tako je sve krenulo. Budizam je psihologija. Buda je čovek čiji bi najbliži opis bio – doktor. On je uspeo da spozna koji je najveći problem ljudske egzistencije, a to je ta večita nezadovoljenost i patnja. Budizam ti daje dijagnozu, kaže kako je bolest nastala u umu i na kraju daje put kako da se izlečiš“, ispričao je Gile.
Aleksandar Knežević
Jedan od autora kultnog dokumentarnog filma „Vidimo se u čitulji“, koji je snimljen 1994. godine, takođe je svoj mir pronašao u manastiru.
Scenario pomenutog filma baziran je na knjizi „Kriminal koji je izmenio Srbiju“, čiji su autori Aleksandar Knežević i Vojislav Tufegdžić.
Knežević je bio novinar „Politike“. Mesec dana je putovao po manastirima. Želeo je da bude daleko od onoga što ga je podsećalo na svet. Otišao je u Studenicu, gde je započeo svoj duhovnički život, potom je tihovao u Studenici, a zamonašio se na Hilandaru.
Kao monah Romilo Knežević, šest godina je spremao doktorat u Londonu, na Univerzitetu u Oksfordu. U emisiji „Agape“, Aleksandra Gajšeka, pričao je o svom neobičnom životnom putu. Sa očeve strane, u porodici je bilo šest-sedam generacija sveštenika, ali su ga vaspitavali potpuno liberalno, a roditelji su mu studirali DIF. Diplomirao je svetsku književnost, a onda je godinu dana proveo u Londonu, i to je kako kaže, možda bila jedna od najtežih godina njegovog života.
Arsenije Jovanović
Monah Arsenije Jovanović imao je posebno zanimljiv život. Kako se može pronaći u njegovoj biografiji, život bogataša sa Senjaka zamenio je svetovnim životom. Po struci je diplomirani stomatolog i voleo je umetnost.
Njegovi prijatelji bili su članovi kultnog rok benda EKV, te se često družio sa Milanom Mladenovićem, Ivicom Vidovićem, Bojanom Pečarom, kao i sa slikarom Dušanom Gerzićem Gerom, koji mu je bio najbolji drug još iz detinjstva. U tim godinama droga, kao što je heroin, bila je nešto novo na prostoru tadašnje Jugoslavije, te je veliki broj ljudi iz društvenog miljea, koji su činili muzičari, književnici, slikari, počeo da završava tragično usled predoziranja ili bolesti koje su ih zahvatili. Arsenije, koji je bio i klavijaturista u jednom bendu, a svirao je i sa bendom EKV, odlučuje da napusti Beograd. Najteže mu je pala smrt prijatelja Gere. Sedam godina proveo je obilazeći manastire širom sveta, te je pet godina proveo sam na planini bez ikakvog kontakta sa ljudima.
O svom životu pre nego što se zamonašio napisao je 2006. godine knjigu „Bog i rokenrol“. Zamonašio se u manastiru Ostrog, gde i danas služi Bogu.
Edita Majić
Hrvatska glumica Edita Majić 2004. godine se pozdravila sa svakodnevnim životom zvezde i otišla u manastir. Ova vest je šokirala javnost, a više od decenije je sestra u manastiru Svetog Josipa u španskom gradu Avili. Otišla je u svet bosonogih karmelićanki i svoj život posvetila Bogu.
Jedna je od sestara koja ne izlazi iz manastira, nema grejanje u sobi, toplu vodu, spava u ćelijama na ležajima od slame, a veći deo godine provodi u postu i molitvi. Njena majka Jadranka je u septembru 2017. godine progovorila o sudbini svoje ćerke i otkrila detalj – da je odlučila da ode u pustinju i da živi kao pustinjakinja.
„Već dugi niz godina ona je osećala da je Bog zove na drugačiji i radikalniji način življenja. Od samog početka znala je i koji je to način. Bilo je to pustinjaštvo. Živi izvan manastira na pustom i osamljenom mestu, nenaseljenom i u samoći“, ispričala je Jadranka.
Mani Gotovac, spisateljica s kojom je Edita sarađivala jednom prilikom izjavila da glumica zapravo nije mogla da preboli nesrećnu ljubav i da je zbog toga čak počela da uzima heorin, da bi na kraju pobegla od svega.
Ove navode su porodica i najbliži prijatelji glumice demantovali, a kada je to čula Edita je iz Avile poslala pismo u kojem je poručila da sve to nije istina, te da ona i Mani nikada nisu bile prijateljice, pa iz tog razloga spisateljica ne može biti verodostojan izvor podataka.
BONUS VIDEO: Uskrs od Banja Luke do Etiopije
