Anabela Atijas je popularnoist stekla tokom devedesetih godina u dens grupi "Fanki Dži".
Život pevačice obeležile su brojne intrige, a Anabela je javno govorila o teškim periodima, kao i o depresiji sa kojom se borila.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ne postoji gora bolest nego kad nas duša boli. Posle porođaja recimo, posle lošeg braka, lošeg razvoda, gubitka nekog, nekad sam znala iz čista mira da sam tužna, depresivna, nisam posložila neke stvari. Ljudi ne vide kad nekog duša boli, pa onda se ubio, digao ruku na sebe, na majku, na dete, kad duša boli, to se ne vidi. Džabe je sve. Kad potražimo pomoć i kad priznamo sebi da smo loše, 50% smo izlečeni. Danas možeš da se informišeš, postoje telefoni, da potražiš pomoć. Shvatila sam kad nisam mogla da nađem nijedan razlog da ustanem iz kreveta, a bilo ih je puno. Krajnje je bilo posle izlaska iz rijalitija, korona, tu je bio kraj. Luna u drugom stanju, a ja razmišljam, posle svega što sam preživela, sa 17 godina sam došla skoro na ulicu. Ležim u svom krevetu, čekam unuče, to nisi ti, ustani, moraš da budeš ono što jesi. Sad su ovo suze radosnice, jer znamo da je sve dobro. I meni je nečije iskustvo pomoglo, ako samo jedan čovek uspe da nauči nešto iz mog iskustva, ja sam srećna“, ispričala je Anabela.
Pevačica je opisala šta joj je u teškim fazama davalo snagu.
„Mislim da na ovaj svet dolazimo po iskustvo, zato postoji čuvena rečenica: ‘Bog ti daje koliko možeš da podneseš’, mi smo po to došli, ali smo zaboravili. Kad shvatiš to, osetiš snagu, kažeš aplauz za mene, budeš ponosan na svoju snagu. Ako sam mogla to, pa šta ne mogu. Zamislim da me ljudi vole, kako pevam, kako sam na nastupu, sve mi se ostvarilo, a bila sam neko ko ne sme da izađe pred ljude, ispred svoje zgrade“, opisala je Atijas u emisiji „Premijera – Vikend specijal“.
BONUS VIDEO: Top 5 najlepših prirodnih pevačica
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare