„Od šoka sam krenula da ustanem, sa sve ranom i kateterom, imao je kilo i trideset, nisam smela da ga pipnem“

Ona je tada prolazila kroz veoma teške trenutke, a u emisiji „Ispovest“ autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, pevačica je otvoreno govorila o najtežem periodu u svom životu.

„Zanimljivo je što smo moja majka i ja imale slične porođaje. Ona je mene rodila u 39 nedelji trudnoće, to je sam ulazak u deveti mesec, bila sam u inkubatoru. Mislim da je u tom momentu mog života bilo previše stresa, prouzrokovano raznim stvarima. Doktorka mi je rekla da šećer nije kriv, neke druge stvari su bile u pitanju.“

Pevačica je otkrila i da je dobila šećer noć pred porođaj.

„Imala sam šećer na granici i nisam jela slatko celu trudnoću, i noć pred porođaj sam imala 26,4 i tada sam prvi put primila hormonsku terapiju, insulin, katastrofalno sam odreagovala. Taj dan kada sam otišla kući i izašla iz bolnice, predsednik države je proglasio vanredno stanje, počela je korona. Ja sam se porodila 12 marta, a kući sam došla 16. marta 2020. godine. Više me je bolelo to što ne mogu da vidim dete, nego što bolujem od dijabetesa, ja sam to vukla tri meseca dok me nije satro, bilo mi je toliko loše, rođeni brat mi je takođe dijabetičar, pa sam uzela aparat od njega da proverim i vidim da je 29,8 i onda sam otišla kod lekara i počela sam terapijom.“

„Što se tiče trudnoće i prevremenog porođaja – ja sam hitno iz Valjeva prebačena za Beograd, ja nisam ni bila svesna. Sećam se kako je majka pričala kako se porodila sa mnom, identična priča. Došla sam u Narodni front, uzela sam kafu sa aparata i izvadili su mi krv, glikemija mi je bila visoka i prebacili su me u intezivnu negu da primim insulin. Ujutru sam trebala da radim test amniocenteze, ali pošto nisam imala ni novčanik kod sebe, zovem ga i kažem mu da dođe hitno da radim taj test, on je krenuo, a u međuvremenu sve trudnice čekaju u redu da predaju papir kod doktora da vide šta treba da se uradi od pregleda, ideš na CTG posle i na ultra zvuk, to je normalan pregled svake trudnice.“

„Ja sam došla, dajem parir, CTG nije bio dobar, a kada to nije dobro znači da dete nije dobro, načelnica Narodnog fronta me je preglada na ultra zvuku, skupilo se deset doktora i svi ćute i gledaju. Ja sam tražila da mi puste da čujem da li kuca srce, oni su mi dali i rekli su mi da moraju odmah da me porode. Dete je izgubilo plodovu vodu i pupčana vrpca više nema funkciju, dete spontano diše u stomaku. Meni se samo vratio film i rečenica moje majka koja mi je rekla da se isto tako porodila sa mnom.“

„Došao je pedijatar kada sam probudila iz anestezije da me pita da li je muško ili žensko. Ne znam šta da kažem… Ja sam se porodila hitno carskim rezom, ali kada su muška deca pod stresom onda im se povlači polni organ i sećam se da sam taj dan sa sve kateterom i ranom krenula da ustanem. Tada je bila ekspanzija korone, nisam smela da ga uhvatim za ruke. Imao je kilogram i trideset grama, pampers najmanji je bio do pola njega, bio je crn, on je bio kao pauk. Ja nisam smela da ga pipnem, pomislila sam šta sam ja rodila, bio je premali, kao pivska flaša. Taj dan sam ga videla i taj dan su ga odveli sa Narodnog fronta na Institut za neonatologiju i tu je bio od marta do jula meseca. Doktorke na Institutu i sestre, svaka im čast, svaki dan smo zvali u određeno vreme, slali su nam slike deteta.“

Pevačica je otkrila i koliko joj je bilo teško u tim momentima.

„Samo ja znam. Nisam ni bila svesna šta se dešava, možda bi mi bilo teže da sam mogla da ga vidim. Možda bi mi bilo teže kada bi ga uzela na grudi ili kada bi imala priliku da ga dojim, možda bi mi bilo teže da se rastajem od njega svaki put.“