Miru Stupicu je život namučio: Nije imala šta da jede i tragedije je nisu zaobilazile

Mira Stupica je bila najstarije dete Radomira Todorovića iz Orašca i Danice rođene Stanišić iz Livna.Njihova porodica bila je velika i mnogo se selila, a iako je neko vreme provela u Gnjilanu, gde je rođena, oni su vrlo brzo otišli u Gornji Milanovac.Kada je Mira imala svega 9 godina, ostala je bez oca. Tragičan gubitak, bio je propraćen ogromnom tugom. Njena dva brata preminula su kao deca, a porodica je opet promenila grad. Ovaj put, razlog je bio posao njene majke, koji ih je odveo u Aranđelovac.Mira je odrasla uz mlađeg brata Boru Todorovića koji je kasnije, poput nje, postao velikan našeg glumišta.

"Kada sam ja bila dete, bilo je vreme tišine, nije bilo rata. Bilo je to vreme strašne skromnosti. Ja se sećam svake svoje šetnje s mamom i tatom. Za mene je bila divna stvar to što nisam ostala kod kuće sa ženom nego sa mamom i tatom išla u prirodu. Pa srećemo neke ljude, pa me ti ljudi pomiluju po kosi, a ja sam znala ko su ti ljudi. Tako se polako otvarao svet preda mnom. I tako sam znala gde mi je mesto. Znala sam da sam mala, da sam niko. I da ću jednog dana postati neko, prema nekom uzoru od tih maminih i tatinih prijatelja, ili njihove već odrasle dece", pričala je Mira.Teško je živela porodica Mire Stupice, ali je brat Bora hrabro preuzeo ulogu domaćina, glave kuće."Mamu su otpustili. Kuća je bila rastresena od bombardovanja, kroz rupe na regastovima ulazili su hladnoća i sneg. Nema hrane, nema drva. Uveče kad ležemo, mi se oblačimo: kapute, šalove, čarape, pa čak i rukavice. A nas troje se u našoj muci čak i zasmejavamo. Bora traži da onako u mraku igramo slovo na slovo, i to samo o hrani. Naše žlezde bi proradile i dugo nas je u noć mučila glad. Bori je bila jedanaesta, a meni sedamnaesta kad je on odlučio da bude glava porodice. Sklepao je neku dasku sa točkićima i uputio se na Železničku stanicu Beograd da bude nosač i da nas svojim radom hrani. Profesionalci su ga, bez ikakve sentimentalnosti, onako malog pretukli i odveli u kvart. Tamo ga je slučajno našao naš komšija Mile, tramvajdžija, i dovukao, onako umuzganog i išamaranog. Bora je uopšte postao inventivan. Krao je ugalj sa stanice, kao i gume iz nekog nemačkog magacina, pa pravio đonove i prodavao. Krao je gde je i šta je stigao i, ne jednom, imao glavu u torbi. Jednom ga Nemci uhvate s društvom u krađi konjskih sedala iz magacina na Tašmajdanu, poređaju ih uza zid, repetiraju šmajsere i na komandu "pali" dobro svakog čizmom opale po guzici", napisala je Mira u svojoj knjizi sećanja "Šaka soli".

Glumica je kao učenica Trgovačke akademije počela da glumi u u školskim predstavama, a kada je imala samo 17 godina, njen dar primetio je glumac Viktor Starčić. U Narodnom pozorištu u Beogradu počela je da radi 1941. godine. Za vreme i posle Drugog svetstskog rata radila je u pozorištu u Nišu i Šapcu. Igrala u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Ateljeu 212 gde je došla na poziv Bojana Stupice, njene najveće ljubavi.Mira Stupica se prvi put udala kada je imala samo 19 godina. Bio je to brak sa glumcem i plejbojem Milivojem ’’Mavidom’’ Popovićem, koji je trajao četiri godine. U tom braku dobila je ćerku Minu, koja joj je podarila unuku Miu i praunuka Maksima.Ipak njeno srce je zauvek osvojio Bojan Stupica."On je bio jedini, najveći, najbolji, najdublji, najinteresantniji. Brak s Cvijetinom bio je moj beg… Znala sam da moram da radim mnogo i da nemam vremena za ljubav. Ali on je bio gospodin čovek, jedno divno biće. On je voleo Bojana, bili su prijatelji. Njegova žena je mene volela. Kada je ona umrla, mi smo bili prijatelji koji su se sastavili u istoj boli. Oboje smo bili u istom psihološkom stanju zbog gubitka voljenog bića", pričala je Mira.Njihov brak je bio vrlo sadržajan i buran, a počeo je da se gasi Bojanovim odlaskom na lečenje od alkohola. Preminuo je 1970. u 60. godini, a Mira ga je uvek pominjala kao najveću ljubav i osobu koja je zaslužna za njenu impozantnu karijeru.

Tri godine nakon smrti drugog supruga, Bojana Stupice, Mira stupa u brak sa Cvijetinom Mijatovićem, koji kasnije postaje predsednik predsedništva SFRJ. Pošto je Mirin mlađi brat, Bora Todorović, kao mališan maštao da se Mira uda za kralja, ona mu je šaljivo odgovorila:"U socijalizmu, nažalost, nema kralja, ali ja sam se udala za predsednika države. Razumi, uradila sam najviše što sam mogla, u datim okolnostima!. Iako je ovaj brak tada već uveliko afirmisanoj i cenjenoj glumici doneo mnogo počasti i lepih događaja, bio je obeležen prvenstveno porodičnim tragedijama. Cvijetin umire 1993. u 80. godini prethodno sahranivši dve ćerke, Miru i Maju", rekla je.Mira Stupica nikada nije htela da govori o porodičnoj tragediji, odmahujući rukom, "ne, to je isuviše velika tragedija!"Početkom proleća 2016. doživela je moždani udar nakon kog je hospitalizovana. Prethodno je bila smeštena u dom za stara lica.U poslednjem intervjuu koji je dala za "Novosti" Mira je tada rekla:"Vreme brzo prolazi. Imam pažnju, ali i želju za samoćom. Dovoljno imam i potrebe da pozovem u posetu one koje želim, a dovoljno je i onih koji će na poziv odgovoriti. Sve biram sama. Poslednjih godina sam, i inače, morala da suzim krug kontakata. Počelo je da me zamara... Tokom života bilo je za mene i previše zainteresovanosti. Ipak, ne preko mere, nikada me ta radoznalost nije uvredila. Valjda sam za prijatelje birala ljude takvog dara."Preminula je 19. avgusta 2016. u 93. godini.BONUS VIDEO: Govor sina Žarka na sahrani Branka Cvejića

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=govorsinabrakacvejicaam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3905969"]