Kako je Juronjuz od evropskog CNN-a postao megafon za Vučićev i druge autoritarne režime

Osnovan u Lionu početkom devedesetih godina, Juronjuz je nastao sa ambicijom da se obrati gledaocima u Parizu, Rimu i Atini, nudeći kontinentalni glas u medijskom pejzažu kojim su dominirali američki emiteri. Do 2011. godine imao je više od 30 kancelarija širom sveta, sa prisustvom koje se prostiralo od Vašingtona i Pekinga do Bliskog istoka i Afrike. Petnaest godina kasnije, ta globalna ambicija iskliznula mu je iz ruku.

Istraga portala Euractiv pokazala je da je Juronjuz, iako i dalje prima milione evra iz fondova Evropske unije, izmenio svoj poslovni model tako da postaje sve zavisniji od politički povezanih investitora, lobista i komercijalnih partnerstava sa subjektima povezanim sa neliberalnim državama. Finansijski izveštaji i razgovori sa 14 sadašnjih i bivših zaposlenih prikazuju finansijski opterećenu organizaciju koja produbljuje veze sa vladama koje predvode „čvrstorukaši“, od Srbije do Azerbejdžana.

Zabrinutost zbog uređivačke nezavisnosti Juronjuza došla je u fokus na samitu o proširenju te kompanije, tokom intervjua na bini sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem – liderom na koga Brisel već dugo gleda sa rezervom zbog demokratskog nazadovanja i bliskih veza sa Moskvom.

Moderator je razgovor otvorio pitanjem da li Vučić i dalje sebe smatra „posvećenim evropejcem“. Izostala su, međutim, pitanja o masovnim protestima širom zemlje, njegovom nazivanju jednog poslanika Evropskog parlamenta „ološem“, kao i o tenzijama sa evropskom desnim centrom.

Vučić je umesto toga iskoristio priliku da se šali na račun birokratskog žargona EU, dok je istovremeno pominjao svog „prijatelja“ Marija Davida, oca vlasnika Juronjuza Pedra Vargasa Davida.

Mario David, dugogodišnji zagovornik Srbije u EU, poznaje Vučića godinama kroz Evropsku narodnu partiju, naveo je portparol predsednika Srbije. Pedro Vargas David, koji je sedeo u prvom redu, smejao se zajedno sa publikom.

Veze Juronjuza sa Srbijom dodatno su produbljene 2021. godine osnivanjem franšize u Beogradu, u saradnji sa pretežno državnim Telekomom Srbija, koja je tada promovisana kao most između zapadnih uređivačkih standarda i lokalnog novinarstva. Kritičari, međutim, tvrde da se to obećanje pokazalo teško održivim.

Bivši zaposleni kao prelomni trenutak navode sredinu 2023. godine, kada je televizijska voditeljka Minja Miletić postala regionalna direktorka. „Rečeno nam je da zapamtimo ko nas plaća“, prisetio se jedan bivši producent.

Tenzije su dodatno eskalirale u aprilu 2025. godine, tokom talasa masovnih protesta u Srbiji protiv vlasti. Gotovo 80 zaposlenih u Juronjuzu potpisalo je otvoreno pismo u kojem su osudili podršku menadžmenta državnom emiteru RTS, koji su kritičari optuživali da podržava režim. Nekoliko potpisnika kasnije je dobilo otkaze – potez koji su organizacije za zaštitu medijskih sloboda okarakterisale kao odmazdu.

Miletić, regionalna urednica, izjavila je da su otkazi deo šire reorganizacije i negirala politički uticaj Telekoma Srbija. Telekom Srbija je saopštio da se ne meša u unutrašnje poslovanje Euronews Srbija i da tu redakciju smatra uređivački nezavisnom.

Spor se odvija u trenutku kada sloboda medija ostaje ključno pitanje u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Tokom nedavne posete Beogradu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen podsetila je Vučića da je napredak u toj oblasti od suštinskog značaja. Srbija se trenutno nalazi na 96. mestu Svetskog indeksa slobode medija, što je pad u odnosu na 59. poziciju pre deset godina.

Portparol predsednika Vučića odbacio je tvrdnje o mešanju, navodeći da predsednik nije uključen u „uređivačke modele stranih medija“ i da vlada nastavlja saradnju sa partnerima iz EU kako bi unapredila uslove.

Unutar beogradske redakcije, neki novinari su nekada verovali da će se centrala Euronewsa umešati ukoliko politički pritisci postanu prejaki.

„Očekivali smo da postoji neko kome možemo da se obratimo“, rekao je jedan stariji reporter. „Ako to ne bi uspelo, mislili smo da će povući licencu.“ Do takve intervencije, međutim, nikada nije došlo.

„Evropska unija ne može da stoji iza onoga što se dešava sa Euronews Srbija“, rekla je Irina Milutinović iz beogradskog Instituta za evropske studije. „Ovo je kolaps brenda – i test za Brisel.“

"Uređivačka politika kao da se urušava"

Interni izvori navode da je saradnja Juronjuza sa autoritarnim režimima postala stub nove komercijalne strategije, uključujući osnivanje podružnica u Kazahstanu, Azerbejdžanu i Uzbekistanu, nakon sklapanja komercijalnih ugovora sa državnim vlastima.

Iako je novi poslovni model pomogao da se poboljša finansijski bilans emitera, ta strategija je unutar redakcije otvorila pitanje da li je menadžment žrtvovao uređivački integritet Juronjuza.

„Dugogodišnja uređivačka nezavisnost Juronjuza deluje kao da se urušava“, napisala je grupa od 48 zaposlenih u anonimnom pismu upućenom u junu predsedniku Juronjuza Pedru Vargasu Davidu, u koje je Euractiv imao uvid. „Više puta smo se suočavali sa mešanjem u naš rad, što je dovelo do autocenzure i kašnjenja u izveštavanju. To ne samo da kompromituje naše novinarske standarde, već i podriva naš kredibilitet.“

Helmut Brandšteter, poslanik grupe Renew iz Austrije i bivši novinar koji je nekada vodio nemački informativni kanal ntv, pozvao je Juronjuz na veću transparentnost u svom poslovanju.

„Nemam ništa protiv toga da medijske kompanije ostvaruju profit, pod uslovom da posluju u jasnom regulatornom okviru“, rekao je on za Euractiv. „Vlasništvo i finansiranje moraju biti potpuno transparentni, novinarima mora biti garantovana formalno zaštićena nezavisnost, a svi izvori finansiranja moraju biti javno objavljeni. To je minimum koji tražim od svih medija, uključujući Juronjuz.“

Plaćeni sadržaji i saradnja sa autoritarnim režimima

Tekst dalje istražuje kako su aktuelno rukovodstvo i vlasnička struktura televizije, posebno Pedro Vargas David povezane sa krugovima bliskim mađarskom premijeru Viktoru Orbaánu i autoritarnim režimima.

Juronjuz je od osnivanja 1993. zamišljen kao panevropski, javno podržan medij, ali nikada nije uspeo da izgradi stabilan poslovni model. Uprkos ogromnoj finansijskoj podršci Evropske unije – više od 350 miliona evra za 15 godina – televizija je gotovo stalno poslovala s gubicima, nagomilala dugove i imala skromnu gledanost. Najavljeni „povratak profitabilnosti“ 2025. godine zasnivao se pre svega na drastičnom rezanju troškova, kontinuiranoj EU pomoći i unosnim ugovorima sa autoritarnim državama, a ne na jačanju novinarstva.

Posebno se ističe saradnja sa Azerbejdžanom, ali i Kazahstanom, Uzbekistanom, Katarom i interesovanje za Kinu. Plaćeni sadržaji, sponzorisane emisije i „magazini“ doneli su desetine miliona evra, dok je značajan deo objava o Azerbejdžanu imao karakter reklame ili političke promocije. Euronews je više puta intervjuisao predsednika Ilhama Alijeva, bez kritičkih pitanja o izborima, represiji i stanju ljudskih prava. Pominju se i kontroverze oko prisnih odnosa rukovodstva sa vlastima u Bakuu, uključujući luksuzna putovanja i učešće na događajima koje kritičari nazivaju propagandnim.

Dok vlasnici razmatraju prodaju Juronjuza, novinari strahuju da se „crvena linija“ između novinarstva i propagande sve više pomera – uprkos tvrdnjama direktora da on lično predstavlja poslednju granicu etike.