U centru Sremske Mitrovice postavljaju spomenik prosjaku: Jusa ponovo među Mitrovčanima

"Organizacioni odbor za podizanje spomenika doneo je na inicijativu građana još 2015.godine odluku da se izradi spomenik Jusi u prirodnoj veličini. Čekali smo dugo na sredstva, jer je spomenik koštao 8.000 evra. Prvobitna ideja bila je da se do te cifre dođe manjim prilozima građana, ali smo uspeli da stvar privedemo kraju zahvaljujući većim donacijama pojedinaca iz dijaspore. Nakon pet godina čekanja lokacijske dozvole Jusa će ponovo biti među svojim Mitrovčanima, kaže Slobodan Simić", predsednik Organizacionog odbora.

Jusa predstavlja simbol jednog srećnog, prohujalog vremena, jedne epohe, koje se svi Mitrovčani sećaju sa nostalgijom.

Pored toga on je i metafora za ’’malog čoveka’’ i toleranciju, koja se u Sremskoj Mitrovici gaji vekovima, jer upravo ti ’’mali, obični ljudi’’ određuju identitet nekog mesta, a ne kraljevi, narodni heroji i velikani, naglaša Simić.

Upravo sledeći tu ideju spontano se došlo do Juse, preminulog pre 15 godina u svojoj 63. godini, urbanoj legendi grada na Savi, prosjaku, koga su zbog dobrote svi Mitrovčani voleli.

Došao je u Sremsku Mitrovicu iz rodne Bijeljine, gde je ostavio petoro braće i četiri sestre koji su se razbežali po belom svetu. Nije znao ni da čita, ni da piše, ali je godinama radio kao ulični prodavac novina, pa je kartone, staru hartiju i gvožđe sakupljao, ali je Mitrovčanima najviše ostao u sećanju po svom radnom mestu, u centru ispred stare berbernice, gde je sedeći na svojoj šamlici uzvikivao: ''Dinar, dva!''

Stari Mitrovčani pričaju da je ono što bi prosjačenjem zaradio podelio sa onima koji su bili u gorem položaju od njega.

Bio je prosjak i džentlmen, svaki dan je bio na trgu u svom starom sakou i pantalonama tri broja većim i starim cipelama, što su mu Mitrovčani darivali.

O Jusi su godinama gradom kružile istinite priče da je sakupljajući staru hartiju pronašao kasu punu novca, za koju se ispostavilo da je bio pazar nekadašnje fabrike obuće ''Dijana'', što je on uredno vratio.

Prepričava se i da je u SUP odneo neke stare gume, bombu i jednu sablju iz Prvog svetskog rata, koju je na otpadu našao, za šta je od policije nagrađen starim žaketom i cipelama.

U sretna vremena stare Jugoslavije voleo je da od ušteđevine letuje u Makarskoj, gde je sa svojim sombrerom za strance bio prava turistička atrakcija, koji su se utrkivali da se slikaju sa njim. Po sopstvenim rečima ženio se tri-četiri puta, ali ''one vole da prose i kradu, a ja takve ne volim. A i šta će mi? Daje mi narod cipele, odela, dobijem i jelo. Radim svoj pos'o, ono što znam i svi me vole i advokati, i policija, i narod'', govorio je Jusa.

Spomenici podelili Mitrovčane

Već godinama među Mitrovčanima bukti pravi ’'rat'' na društvenim mrežama oko podizanja spomenika i bista čuvenim sugrađanima.

Mišljenja su podeljena, jer je ubrzo nakon inicijative za podizanje spomenika Jusi Udruženje građana ‘’Zavičaj’’ pokrenulo inicijativu za spomenik pokojnom mitrovačkom zubaru i pevaču starogradskih pesama Aleksandru Aci Dejanoviću.

Zagovornici ove ideje tvrde da nije reč o inatu i kontriranju podizanju spomenika Jusi, već o želji da se od zaborava sačuva lik i delo znamenitog Mitrovčanina.

Inače, u gradskom parku već se nalaze biste slikara i likovnog kritičara Lazara Vozarevića, po kome mitrovačka galerija nosi ime, pokojnog arheologa Petra Miloševića, prvog mitrovačkog gradonačelnika Ćire Milekića, kao i tamburaškog velikana i pedagoga Milenka Bobića.

Na Trgu Vojvođanskih brigada nalazi se bista Mileve Ajnštajn, koja je pohađala Mitrovačku gimnaziju i u njoj 1890.godine maturirala, kao đak generacije iz fizike i matematike.

Pred gradskim vlastima više od deceniju stoji inicijativa za podizanje biste Irini Nepokojičickoj, vajarki čuvenog Kamenog cveta.