"Imala je kancer veličine pomorandže, pustili su je da se ugasi bez lekova": Srpska pevačica o tragičnom gubitku majke

U našoj emisiji „Ispovest“ autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, Marina Stefanović je govorila o svojoj karijeri, ali i najtežim trenucima u životu.

Majka joj je bila velika podrška, ali je zbog greške lekara preminula veoma rano.

„Mamu smo sahranili u subotu, a ja sam u ponedeljak imala zakazanu svirku, otvaranje restorana. Prvo ne bi bilo profesionalno da to otkažem i dovedem ljude na svršen čin, iako je sve ovo život i dešavaju se i takve stvari. S druge strane, ja sam jako želela da radim u tom restoranu, strana muzika, akustična gitara, klavir, okupila sam fantastične muzičare oko sebe. Tada sam majci dok je bila svesna, a bila je svesna sve do par dana pred smrt. Iako je bila umorna ona me je pitala šta ima novo i ja pričam da to treba da se desi. Razmišljala sam da li je to moguće, odradila sam tu svirku bez ikakvih problema. Kada sam okačila na mreže da ću raditi, neke koleginice i prijatelji su mi pisali ‘Au, svaka ti čast’, ja sam očekivala komentare osude tipa ‘Majka joj umrla, a ona se kezi i peva’. Život nosi takve stvari, a moj posao je da uveseljavam ljude. Meni ta svirka nije bila toliko teška. Mama je umrla u četvrtak, bilo mi je teško ali mozak mi je u stanju šoka. Videla sam je u sredu veče i očekivala sam da to može da se desi, tata me je zvao u četvrtak u 7 časova ujutru, probudio me i čim sam videla njegov broj znala sam."

"Rekao mi je da je mama umrla, pitala sam da kakva je procedura, oni će za tri sada doći kući, ja sam njemu rekla dobro, ja ću da odspavam malo pa da mi javi kada dođe da zajedno idemo za čitulju. To kada se sada čuje, deluje kao sumanuta reakcija. Pošla mi je suza i ja sam se vratila da spavam, odspavala sam još tri sata bez problema, kada sam se probudila zvala sam tatu da pitam gde je, on mi kaže da je otišao da organizuje sahranu, ja reko što nisi mene zvao da idem i ja sa vama. On mi tada kaže da ostanem kući sa snajkinom sestrom koja živi kod nas, ako neko dođe da izjavi saučešće i tako. Ona i ja smo sedele, uzele smo rakiju, a ja inače ne pijem, mi smo uzele jednu rakiju, pa drugu, pa treću, nešto nam se tražilo. Pričale smo o mami, da li se seća ovoga i onoga, mi smo se ismejale žive dok nisu došli ljudi. Potpuno neko čudno osećanje gde se prepliću smeh i tuga. To otvaranje restorana je prošlo okej, onda sam ubrzo radila svadbu za nedelju dve dana. Kolege koji nisu došli nas sahranu mi izjavljuju saučeše, ja sam to i zaboravila. Tek je kasnije počelo da me stiže, prvi utisak mi je bio da je otišla na put, to je čudna je to postavka u glavi.“

Marina je otkrila i da je tražila pomoć psihoterapeuta u tim trenucima.

„Išla sam kod psihoanalitičara, kod njega sam krenula 2021. godine i on me je pripremio za to. Nisam imala probleme u životu pa da mi je trebao, ali sam oduvek znala da mi treba psihoterapija jer ja volim dosta da pričam, imam ja prijatelje, ali sam želela nekog profesionalnog kom sam ja bitna i kome ću da tresnem onako sve što mi je na dušu u tom trenutku. Kada me pita kako sam ja, da mogu da mu kažem bezveze, tužna sam, onako najiskrenije. Zašto bih ja sad opterećivala prijatelje? Miša psihoanalitičar je profesor na fakultetu, on mi je objasio da na psihijatriji ne uče o porodičnim relacijama. Dosta sam učila od njega, dođem kod njega i izanaliziram nedelju. Išla sam jednom nedeljno, mama je tada već bila bolesna. Mi smo 2020. godine saznali da je ona bolesna i davali su joj tri meseca života. Mislim da je ona tada preživela samo zato što nije imala te informacije. Ona je bila borac veliki. Mama je umrla od kancera jetre, u nekoliko navrata su lekari podbacili i prilično su odgovorni. Jedna kontrola oni kažu da je jetra čista, a snaja mi lekar i snaja kaže da nalazi nisu dobri, ona sazna da mama ima kancer veličine pomorandže, znači dve nedelje nakon što su joj vamo rekli da je sve u redu. Krenuli su dalji pregledi, ta doktorka nije mami rekla dijagnozu, nego snaji, mi smo svi znali i svi se isplačemo za sebe i pred njom sve super."

"Mi ja sam je vozila kada su njoj morali da saopšte rezultate, bila je potpuno slomljena, pomirila sam se sa tom situacijom, samo sam joj bila podrška. Dolazi do nas informacija da je jako loše i da nema svrhe da se pokušava bilo šta, dali su joj tri meseca. Bila je neka mogućnost da se kanceru zaustavi dotok hrane, da se nekim lekom sparuši i proba. Međutim, ona je potpuno neočekivano dobro reagovala na to. Da je znala da je ‘otpisana’ možda bi klonula dušoh. Posle par dana kada se ona isplakala i pomirila sa situacijom, imala je volju za životom i bila je iznenađujuće dobro. Posle je išla kod doktora da pita za operaciju kuka, pitala je mene šta mislim ja sam rekla da ode na operaciju, i sve je prošlo kako treba. Na kraju kada su trebali da pročitaju skener, rekli su da je sve u redu, ispostaviće se da nije. Kasnije je bilo kasno da ona odreaguje na bilo kakvu terapiju. Pustili su je da se ugasi bez lekova. Moje psihoterapije kod Miše su me dosta pripremila na tu situaciju, pitao me je kako je Marina reagovala, ja sam rekla da sam zrelo reagovala, ispričala sam i to što sam se vratila da spavam nakon saznanja da je umrla, on mi je rekao da je to potpno zrelo, znala sam da ništa ne mogu da promenim. Znala sam da ne želim da je vidim mrtvu, pa zbog toga nisam otišla. Tek letos počinje da me stiže i to i dalje traje, teže mi je sada nego tada.“

BONUS VIDEO: ISPOVEST „Umrla je od raka jetre, a pustili su je da se ugasi bez lekova“: Svedočenje naše pevačice o užasu koji je prolazila sa lekarima i pogrešnim dijagnozama dok joj se majka borila za život

https://www.youtube.com/watch?v=iRY71NfLzDA