"Čuo sam kako mi kosti pucaju... Tad sam umro, siguran sam": Glumac opisao detalje stravične nezgode kada je preko njega prešla grtalica teška šest tona

Džeremi Rener je tada čisto sneg ispred svoje kuće u Nevadi, kada ga je pregazila grtalica teška šest tona.

Glumac je u svojoj knjizi "Moj poslednji dah" otkrio sve detalje nezgode i istakao da je siguran da je tog dana umro, pa oživeo.

„Uputstvo kaže: Pre izlaska iz vozačke kabine — ​​Povucite kočnicu. Ali, nisam aktivirao kočnicu niti isključio čelične gusenice. U tom trenutku — nevinom, kritičnom trenutku koji menja život — taj sićušni, ali monumentalni propust uma bi promenio tok mog života zauvek", napisao je on i dodao:

„Dok sam ležao na ledu, puls mi se usporio i baš tada, te Nove godine, bez znanja moje ćerke, mojih sestara, mojih prijatelja, mog oca, moje majke – jednostavno sam se umorio“.

„Nakon otprilike 30 minuta na ledu, kontrolišući disanje toliko dugo, naporom sličnom izvođenju 10 ili 20 sklekova u minuti tokom pola sata… Tada sam umro. Umro sam, upravo tamo na prilazu svoje kuće. Znam da sam umro. Zapravo, siguran sam u to", istakao je on, prenosi Deadline.

Kazao je i da su kasnije bolničari potvrdili da mu je puls pao na 18.

„Kada sam umro, osetio sam energiju, stalno povezanu, lepu i fantastičnu energiju. Nije bilo vremena, mesta, prostora niti ičega da se vidi, osim neke vrste električnog, dvosmernog vida stvorenog od niti ove nezamislive energije. Mogao sam da vidim svoj život. Mogao sam da vidim sve odjednom", istakao je on.

Rener je opisao i sam trenutak nezgode, kada je pao pod grtalicu:

"Šest prokletih točkova, 76 čeličnih sečiva, preko 5.800 kilograma teška mašina, sve protiv jednog ljudskog tela. Čuo sam kako mi kosti pucaju... Lobanja, vilica, jagodične kosti, kutnjaci, fibula, potkolenica, pluća, očna duplja, karlica, lakatna kost, noge, ruke, koža, pucketanje, pucketanje, stiskanje“...

Veći deo 2023. godine proveo je u bolnici na oporavku i danas je, kako kaže, zahvalan lekarima koji su mu spasili život. Istakao je i da je mislio da će ostatak života, ako preživi, provesti kao biljka, ali danas se ponovo smeje i uživa u svakom trenutku, ističući da ume više da ceni svaki novi dan.