0
Reditelj i scenarista Zdravko Šotra preminuo je u sredu u 93. godini života. Gotovo do poslednjeg dana bio je aktivan i posvećen poslu, a kako je rekao u jednom od zadnjih intervjua "đavo mu nije dao mira da sedi džaba". Istom prilikom, nakon promocije monografije "Mojih 500 glumaca", slavni reditelj rekao je da mu je neostvarena želja da snimi film o slikarki Mileni Pavlović Barili. Iako je reč o jednoj od najznačajnijih srpskih umetnica, komisija Filmskog centra Srbije prošle godine je odbila sufinansiranje ovog projekta.
Jedan od najpriznatijih reditelja sa ovih prostora, autor filmova „Više od igre“, „Boj na Kosovu“, „Lajanje na zvezde“, „Ivkova slava“, „Ranjeni orao“, „Zona Zamfirova“, „Braća po materi“, „Šesta brzina“, „Igmanski marš“ i mnogih drugih, prošle godine je odbijen za sufinansiranje projekta o našoj slikarki, uz obrazloženje da je „stvorio glomazan, obrazovno-televizijski predložak“ i da bi to bilo „filmovanje jednog romana, a ne film po romanu“.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ono što treba istaći i pohvaliti je činjenica da je priča o Mileni jedna od nekoliko filmskih priča o velikim i značajnim srpskim umetnicima, koje su se pojavile na ovom konkursu, i to je znak da su autori shvatili deficit takvih filmova i potrebu srpske kulture za njima. Međutim izbor teme nije dovoljan i potrebno je da se iza svake priče pronađe i dodatni razlog, kreativni, umetnički, dramski, a on se krije u ličnom, autorskom pečatu, odnosno, pristupu temi, uglu, koji je nastao u sukobu, trenju, između teme i autora. To je i osnovna primedba na sam projekat i stav na kom komisija temelji odluku o izostanku finansijske podrške“, naveli su u daljem obrazloženju.
Zanimljivo je da se na tom konkursu našlo 39 prijava, od čega je čak 35 odbijeno. Još zanimljivije je da je jedan od prihvaćenih film Lazara Ristovskog i produkcijske kuće „Zilion“, čiji je on vlasnik, a kome su odobrili ubedljivo najveći deo novca.
U intervjuima nakon toga, Šotra je ocenio da je ova odluka doneta zbog njegove „političke nepodobnosti“.
„I producentu mog filma Miroslavu Mogoroviću i spisateljici Maji Herman Sekulić, po čijoj sam knjizi „Devet života Milene Pavlović Barili“ radio scenario, rekao sam da ni ja, ni svi režimu nepodobni, nemamo šta da očekujemo od režimu podobnih u FCS-a i njegovoj komisiji“, rekao je on u intervjuu za Vreme i dodao:
„U komisiji je i urednik RTS-a, kuće za koju sam radio preko 60 godina, a sada redovno odbijaju moje ponude. Između ostalog i adaptaciju Pištalovog romana o Tesli. Poslednji put gore spomenuti mi se javlja telefonom, glas mu drhti od sreće, kad mi saopštava da sam opet odbijen. Presuđuje mi osoba koja neće ostaviti nikakvog traga u toj kući.“
Uspeh Lazara Ristovskog je ocenio ovako:
„Pa da je produkcija „Ziliona“ zaista i bila najbolja, to joj ne bi bilo dovoljno da Laza nije tako jasno i preglasno kliktao glavnom šefu. Ko je nama ostalima kriv što nismo smogli snagu za tako što?“, rekao je Šotra.
Na pitanje da li je ovo neki novi vid strategija FCS-a, Šotra je rekao:
„Nemojte, molim vas, govoriti o strategiji bilo koje ustanove u zemlji gde su sve institucije mrtve. Sve, od vlade, do FCS, pa i samog Ustava koji je pogažen. Jedina ustanova je ON“, rekao je Zdravko Šotra.
Osvrnuo se i na kritiku da mu je scenario „kabast“.
„Čujem da su rekli da je scenario kabast. Milenin život je bio kratak, ali pun događanja, a odvija se na mnogo lokacija u svetu, ona raste u Požarevcu, pa na dvoru kralja Aleksandra, sa kojim su njeni preci u rodu. Zatim provodi desetak godina na relaciji Rim – Pariz, a poslednjih pet u Njujorku, gde umire u trideset šestoj godini.“
Još jedna neostvarena želja Zdravka Šotre bila je adaptacija romana Vladimira Pištala i snimanje filma o Nikoli Tesli. Međutim, RTS za koji je Šotra snimio neke od najpoznatijih domaćih serija, odbio je ovo jer je reditelj prethodno radio seriju „Aleksandar od Jugoslavije“ u saradnji sa „United Mediom“.
„Adaptirao sam Pištalovu knjigu „Tesla, portret među maskama“, i to prvi deo knjige, to jest, Teslino detinjstvo i mladost, deo njegovog života koji još nije filmski obrađivan. Kad je pisac tu adaptaciju ponudio uredniku Kulturno umetničkog programa RTS, dočekan je rečima: “Ne može, Šotra je radio za Šolaka”“, rekao je reditelj u intervjuu za Danas.
Nekoliko godina ranije, Šotra je na pitanje novinara NIN-a, da li bi radio film o životu Aleksandra Vučića rekao: „Nudite najbolje uslove (veliku lovu) i apsolutnu slobodu… Pristajem, ako mi kažete kraj priče. Da li ga bar nazirete?“
