3
Vesna de Vinča svojevremeno je, u emisiji "Ispovest" govorila o mnogim stvarima iz svog privatnog i poslovnog života.
Vesna Jugović, poznatija kao Vesna de Vinča, rođena je u Beogradu 1957. godine, ali je do svoje pete godine živela sa porodicom u Crnoj Gori.
Tokom školskih dana veoma se isticala među vršnjacima, završila je XIV Beograsku gimnaziju, a potom upisala studije ekonomije, koje je završila u roku sa visokim ocenama. Kako sama ističe, nakon što je magistrirala na Univerzitetu u Beogradu uplovila je u druge vode koje su dovele do toga da je danas poznata novinarka, vlasnica kompanije „Mis YU“, autorka nekoliko knjiga, ali i svetski putnik.
PROČITAJTE JOŠ:
Kako je izgledalo odrastanje u Beogradu i kako je naš grad u to vreme izgledao?
„Samo sam rođena ovde, mama je Beograđanka, a tata je iz Crne Gore iz Bjelopavlića, on je dobio posao direktora nikšićke železare i tako su njih dvoje krenuli u život. Ja sam bila samo sjaj u očima tate Minjice, mama je ostala u drugom stanju i došla je da se porodi u Beograd. Mojih prvih pet godina smo živeli u Crnoj Gori, imam i brata koji je od mene mlađi 11 meseci, Radisava Batu Jugovića. Kada sam napunila pet godina došli smo u Beograd i počeli smo da živimo u zgradi koja je imala pogled na nedovršeni hram Svetog Save. Pred drugi svetski rat je hram počeo da se zida i onda su došli komunisti, to je sve bilo stopirano i onda je to bila čuvena porta u kojoj se dešavao kriminal i svašta, a mi smo kao deca preko te porte gledali na Avalu“, ispričala je Vesna.
„Išla sam u školu ‘Sveti Sava’ koja je bila iza ćoška, u deset generacija sam bila proglašena za najboljeg đaka te škole, pa sam posle otišla u XIV Beogradsku gimnaziju gde sam takođe bila Vukovac. Onda sam upisala Ekonomski fakultet, magistrirala sam kod profesora Zorana Pijanića koji je bio dekan i rektor Univerziteta u Beogradu. Posle fakulteta sam uplovila u neke druge priče, prijatelji su mi jako uspešni ljudi, a jedan od njih je i Dragan Vujović koji me je naučio šta je Silva metod meditacije, on je doneo taj metod u Evropu“, kaže de Vinča.
Da li je tada meditacija bila zastupljena u našoj zemlji?
„Ne, to se uopšte nije znalo. On je završio ekonomiju kao ja, magistrirao i otišao iz zemlje, završio je još neke kurseve. Kada se vratio, rekao je da ostavlja sve zbog Silve, a ja sam ga pitala kakve grudi ima ta ‘Silva’, a onda je rekao pa to nije žena, to je metod. Preko njega sam ušla u razumevanje Alfa nivoa meditacije, alfa nivoa pulsacije mozga. Posle sam upoznala Hozea Silvu, intervjuisala sam ga, ona je autor Silva metoda, on je jedan od onih sjajnih učitelja koji ne želi da bude guru, koji ne vezuje svoje đake za sebe. Kad se završio kurs on je rekao: ‘Ja sada odo’ i više me nemojte zvati, ja sam vas naučio metodologiju, ispričao kako se radi, ako vežbate, biće, ako ne vežbate, neće biti’. Tako da sam ja vežbala i dan danas radim Silva metod, vidim da ga i na mrežama danas pominju. Ono što sam saznala, to je taj osećaj da možete da proizvedete Alfa nivo pulsacije mozga i da se približite Šumanovoj frekvenciji, ona je 7,84 herca, to je pulsacija cele zemljine kore i kroz taj Alfa nivo ubrzavaš događanja koja želiš i koje projektuješ ako radiš svaki dan. Meni je Silva metod omogućio da dođem do Gadafija“, ispričala je Vesna.
Vaš otac je preminuo kada ste imali 19 godina, po čemu ga pamtite?
„Tata mi je mnogo pomogao jer je od mene pravio svetsku ženu, mislim da je dosta uspeo u tome, u smislu da komuniciram sa svetom na istom nivou, da nemam nikakav strah. Kada sam završavala školu uvek sam mu davala knjižicu da on vidi sve petice. Onda me je pitao gde ću da idem, a ja sam mu rekla u Salamanku. To je univerzitet kao što je Oksford, sa dubokim korenom u Španiji. Otišla sam na na mesec dana u Salamanku, tamo sam i spavala, učila sam jezik. Sve se dimilo od marihuane, tada sam prvi put osetila taj miris, ali nisam probala, došla sam iz drugog miljea. Tamo sam se kretala ka Madridu, gde su živeli moja tetka i teča Miljan Miljanić. Nekoliko godina mi je tata plaćao letovanje u Španiji kako bih tamo učila jezik. Onda sam išla na Kembridž i Oksford, pa onda mesec dana na zlatni prsten oko Moskve, gde sam učila ruski. Tata mi nije davao pare za garderobu, nego za obrazovanje, da naučim da komuniciram, a kada je tata otišao na nebo, preuzeo me je teča Miljan Miljanić. On je nastavio dalje da forsira taj svetski deo mene i preko njega sam shvatila da mogu sve, da mogu da razgovoram sa kim god želim“, ispričala je novinarka i autorka.
Jako mladi ste se udali za novinara Milana Langa.
„Krenula sam u život poprilično turbulentno, ostavila sam jednog divnog dečka, Milana Josipovića koji sada živi u Švajcarskoj, to je divan čovek, ali ja sam tada bila mlada i težila sam nekim saznanjima. Onda sam se udala za Milana Langa, on je bio značajan u novinarstvu, on je prvi radio VIP tekstove, imao je svoju rubriku u ‘Novostima’ koje su tada imale milionske tiraže. Rubrika se zvala ‘Klub poznatih’, a on je tada objavljivao ličnosti iz kulture, a usput se družio sa Tomom Zdravkovićem, Momom Kaporom. Zvonko Bogdan nam je pevao na uvce. Mi smo tada izlazili u hotel Union, sedeli za stolom, pili smo svi, a ja sam u to vreme radila magistarski rad. Oni su svi znali tajnu života, učila sam od njih, a pre svega od našeg kuma Bate Živojinovića. Nekako sam i preko Langa upoznala jedan svet koji do tada nisam znala, svet kulture, umetnosti, slikarstva. On je bio menadžer Luisa, Oliver Mandić je dolazio kod nas, među prvima sam slušala njegov prvi album i sa njim pevušila“, opisala je Vesna.
Da li je bio čudan taj put od ozbiljnog studenta do osobe koja je svaki dan u kafani?
„Jeste bilo čudno, tu su bili ozbiljni likovi. Evo mogu da ispričam da me je Toma Zdravković zvao Šegrt, i jednom mi je rekao: ‘Šegrte, idemo na jedan koncert koji nikada u životu nećeš zaboraviti’, a ustvari me je vodio da bih ja to sada ispričala. To nije nažalost ušlo u film jer nisu znali. Koncert je bio u ludnici, na F odelenju klinike, a ispred nas je bilo jedno 50 bolesnika, on je bio na maloj sceni sa klavijaturistom, a ja sam sedela na maloj stolici pred njega. To je bilo nezaboravno, na kraju su svi plakali. Oni su tražili da im peva ‘Dotak’o sam dno života’, Toma je isto plakao. On je bio zaista poseban“, otkrila je da Vinča.
Ostatak ispovest poslušajte u video-prilogu na početku teksta.
BONUS VIDEO: Ispovest – Mirza Selimović
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
