Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Da svetske zvezde ponesu kreacije naših, domaćih dizajnera i nije neka novost. Međutim, da žene iz svetskog šou biznisa obožavaju komade naših dizajnera jeste čast - i to kakva. Tu čast je zaslužio Boris Kargotić, Splićanin koji živi u Beogradu, domaći dizajner čije neobične komade obožava ni manje, ni više nego kraljica pop muzike Madona.
Boris je pre nekoliko dana objavio Madonine fotografije na kojima pozira u kaputu koji je on kreirao. Iako nije prvi put da Madona nosi njegove komade, ono što je bilo za pohvalu je to da se tim koji se brine o izgledu svetske dive sve češće obraća Borisu u želji da Madoni pošalje neku svoju, novu kreaciju – i to na njeno insistiranje.
Slično se dogodilo i sa Bijonse i sa Lejdi Gagom, ali i sa Niki Minaž i Rijanom. Boris za „Novu“ objašnjava kako danas funkcioniše život balkanskog dizajnera koji puca pravo na Holivud, i to mu uspeva.
Kako dizajner iz Srbije, ili iz regiona, uopšte dođe u kontakt sa Madonom?
– Do saradnje sa Madonom je došlo tako što je tim njenih stilista kontaktirao mene. To je, mislim, jedini način na koji možete stupiti u kontakt sa svetskim zvezdama. Jedino je moguće da se oni vama obrate. Koliko god da sam zahvaljivao Madoni što je pre nekoliko godina ponela moj prvi komad, pa pre nekoliko meseci drugi, i pre nekoliko dana treći, ona mi je odgovorila jedino tako što mi je poslala fotografije koje sam joj tražo. Ona lično preko Instagrama. A na moje – hvala, hvala, hvala, samo me je sinovala. Pretpostavljam da su me našli preko Instagrama. Kaput koji je nosila pre desetak dana je kod nje već četiri godine. Ona ga je tražila nakon što je već tražila naše stvari ranije.
Znači tako funckoniše – strani stilisti kontaktiraju tebe?
„Znam da su neke moje kolege uspele da oblače svetske zvezde preko određenih agencija iz Njujorka ili Los Anđelesa. Ti njima pošalješ komade, plaćaš im mesečno, a oni te zastupaju. U tom slučaju, moliš boga da će nekoj Kristini Agileri da se dopadne ono što radiš. Međutim, to je veliki novac za nešto što ti niko ne obećava. Daš ogromne pare da zakupiš parče prostora u podrumu Njujorka i moliš se da će Lejdi Gaga da se oklizne pored tvoje haljine i da se podigne na svoje visoke štikle tako što će uhvatiti komad haljine koji si ti dizajnirao i radio dva meseca“.
Da li kreiraš odeću specifično za njih, ili one već biraju gotove stvari?
„Kada im se nešto svidi, onda moraš da to prilagodiš merama zvezde koja to traži. Mere su čudnjikave, kada vidim koje su razmere visine i širine, to je užas. Neke od njih su šire nego što su visoke. Ili recimo, traže skice. To je bilo u slučaju Bijonse, ona je onda ponela jedan komad nakita našeg dizajna, a izrade sarajevskog studija. Gaga je poručivala dva puta moje komade, ali ih nikada nije obukla. Rijani smo isto slali, ali nije obukla. Nismo samoinicijativno slali, oni su tražili da šaljemo. Niki Minaž je nosila više puta moje kreacije, i na turnejama i u nekim spotovima. Nikada nisam ništa specifično radio za njih, samo sam radio šta mi padne na pamet, pa su njihovi stilisti izabrali. Svi ti ljudi imaju tim stilista koji nalaze nas na
internetu. Neki od njih su neprijatni, a neki su jako pristojni i fini. Najveće zvezde u ovom poslu su najnormalnije. Savetuju te i pomažu ti, jer radite u zajedničkom interesu“.
Da li razmišljaš da se preseliš negde u Los Anđeles ili Njujork?
„Još uvek živim u Beogradu, inače sam rodom iz Splita i cela moja porodica je tamo. U istoj zgradi živim i radim i ne izlazim iz zgrade. Ne družim se, uglavnom samo radim. Nadam se da ću uskoro živeti negde drugde, jer bilo šta suvislo u Srbiji nema nikakvog smisla. Nisam hejter, nisam neraspoložen, ali ako se ne prikloniš nečemu, želiš da budeš sam i nezavisan, ne želiš da praviš kompromise i da se dodvoravaš, onda je glupo živeti ovde. Sebe ne zovem dizajnerom, nemam revije iza sebe, više sam budala koja izrađuje haljine i loži se na to. Traženje materijala, izrada i sve ostalo je jako teško. U Srbiji moda ne postoji. Ovde postoje dve stvari – kriminal i estrada. Tu se sve završava. Ono što gledamo u serijama i filmovima jeste tako, ali ne u ovoj zemlji. Dizajneri ovde su ljudi koji žive na rubu bede. Nemamo ni adekvatnu školu za to. Srbija nije zemlja mode, nego zemlja sarme i turbofolka. Sve manje i manje ima ovde nečega zbog čega sam ja došao u Srbiju, a to je bila kultura, film i pozorište. Danas je ovde mainstream prostitucija. Ne mislim da samo to postoji, ali gde god se okrenem iskače mi silikonska sisa i nasilje, a to ne možeš da izbegneš“.
Može li se u Srbiji živeti od dizajna?
„U Srbiji možete živeti od svega, ako imate nekoga ko će sve da finansira. Preživeh i koronu od dizajna, baš smo pre neki dan slavili devetu godinu DeModea. Majka mi je otkako sam bio mali govorila da sam lep i talentovan. Iz toga ti možeš da uradiš nešto dobro, sa plamenitim ciljem. Iz nasilja, hejta, pljuvanja i svega što gledamo danas, ne možeš dobiti ništa plemenito.Teško je utrkivati se sa brzom modom, takmičiti se sa brzinom izrade, cenama, količinom i svime onime što rade Zare, Berške i slične kompanije. U Zari možete naći odelo na sniženju za nekoliko hiljada dinara, a šivenje nečega po meri je mnogo skuplje. Sebi nikada nisam sašio odelo, jer mi se ne isplati. Da nemam inostrane klijente, verovatno bih crkao od gladi“.
Šta bi ti najviše voleo da radiš u budućnosti?
„Najviše bih voleo da radim glumce za crveni tepih na Oskaru. To mi je najelegantnije i najbliže. Poslovno bi bilo najbolje uraditi nešto za nekoga iz porodice Kardašijan, ili Kim ili Kajli, jer bi to videlo najviše ljudi na svetu, bilo bi najpropraćenije, jer one imaju najveći uticaj. Radujem se saradnji sa Bijonse, koja će se sigurno desiti, jer uvek se nekako usklađujemo. Lejdi Gagu bih voleo da radim, to bi mi bio ogroman izazov, čak bih se malo i bojao da me zovu opet, ali bih prihvatio, da. S njom bih pomerio i svoje granice i granice u modi“.
****
BONUS VIDEO: Madona: Pop ikona koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda