Francuska pred novim talasom protesta: Učenicima se pridružuju i radnici

Ključno pitanje je da li će protesti dodatno eskalirati i prerasti u nasilje, kao i da li će vlast odgovoriti još snažnijim policijskim merama, piše Associated Press.

Prema podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, policija je prošle nedelje uhapsila više od 5.000 ljudi, od kojih su 85 odsto maloletnici. Povređene su stotine ljudi.

Novi test snage protesta očekuje se u utorak, kada je uticajni sindikat CGT pozvao i radnike da izađu na ulice.

Učenici nezadovoljni uslovima u školama

Učenički sindikati, koji su među glavnim organizatorima protesta, navode da su mladi ogorčeni zbog dotrajale infrastrukture, prenatrpanih učionica, manjka nastavnika i osoblja, dugih školskih dana i nedovoljnog finansiranja.

Deo učenika traži i ukidanje državnih platformi za upis na fakultete, za koje tvrde da sprovode nepravednu selekciju.

„Nismo loše obrazovani, samo nas niko ne sluša“, pisalo je na jednom transparentu u Sen Sen Deniju, radničkom predgrađu Pariza koje je postalo jedno od glavnih žarišta protesta.

Francuski mediji prethodnih dana objavljivali su snimke pacova u školama, urušenih plafona, curenja vode i polomljenog nameštaja, dok se učenici žale da se leti guše u učionicama bez klima-uređaja, a zimi smrzavaju.

Iako se učenici žale na uslove, obrazovanje ostaje jedna od najvećih stavki državnog budžeta. Za škole je u predlogu budžeta za 2027. godinu predviđeno 65,5 milijardi evra, nešto više nego za odbranu.

Protesti prerasli u nasilje

Mnogi protesti počeli su mirno, ali su potom eskalirali. Demonstranti su koristili pirotehniku, napadali škole i drugu infrastrukturu, a vlasti procenjuju da je pričinjena višemilionska šteta.

Stotine škola bile su pogođene blokadama, a protesti su se iz pariških predgrađa proširili na Marsej, Lion i druge gradove.

Policija je u četvrtak uhapsila gotovo 2.000 ljudi, a u petak više od 1.700. Organizacije za ljudska prava, uključujući Amnesty International, kritikovale su upotrebu suzavca i šok-bombi protiv maloletnika.

Više od 60 zaposlenih u školama je povređeno, među njima i 40 direktora, dok je više od 300 policajaca i pripadnika žandarmerije zadobilo povrede.

U Nantu je zapaljena škola, u Marseju je kamenovano vatrogasno vozilo, dok je u Belforu uhapšen 17-godišnjak nakon napada učenika na policajca.

Vlada ponudila ustupke

Francuska vlada osudila je nasilje i najavila strože mere. Ministar pravde Žerald Darmanen zatražio je od tužilaca da, gde god je moguće, pokreću postupke i roditelje smatraju odgovornim za štetu koju naprave njihova maloletna deca.

Istovremeno, vlast je priznala da deo zahteva učenika ima osnova.

Ministar obrazovanja Eduar Žefre najavio je povlačenje planiranog povećanja pojedinih školarina i naknada za upis na visoko obrazovanje, kao i mere koje bi učenicima dale veći uticaj u radu škola. Najavljen je i plan za rešavanje problema manjka nastavnika.

Lideri učeničkog pokreta, međutim, nisu zadovoljni ponuđenim merama i najavili su nastavak protesta.

Politička dimenzija protesta

Sindikalne organizacije i levičarske partije pokušavaju da prošire proteste na šire nezadovoljstvo politikom Emanuela Makrona, koji zbog ograničenja mandata više ne može da se kandiduje za predsednika.

Francuski zvaničnici optužili su krajnje levu Nepokorenu Francusku da pokušava da politički iskoristi nezadovoljstvo učenika, što je ta stranka odbacila.

Njen lider Žan-Lik Melanšon osudio je policijsko nasilje i poručio da njegova stranka podržava proteste, ali da ih ne organizuje i da želi da ostanu nenasilni.

Melanšon se četvrti put kandiduje za predsednika Francuske i pokušava da pridobije mlađe birače, koji bi mogli da imaju važnu ulogu na izborima naredne godine.