Ovih dana cela Srbija peva "Za Beograd", a neverovatna priča se krije iza pesme iz filma "Ko to tamo peva": "Malterisao sam kuću kada me je pozvao Slobodan Šijan"

Reč je o pesmi staroj punih 45 godina, koliko je prošlo od premijere ovog filma. Pesmu izvode tada potpuno nepoznati Miodrag Mića Kostić i njegov rođak Nenad, a ovaj angažman ih je vinuo u nebesa.

Kostić se svojevremeno priznao da nije mogao da veruje kada je dobio poziv reditelja, kao i da se i danas seća detalja sa snimanja.

"Jedanaestog dana vojne vežbe kod Ralje pozvao me moj dragi kolega Staniša Stošić da priredimo lep koncert za drugove vojnike. Dok sam skoknuo do Beograda po harmoniku, pristigli su i Usnija Redžepova, Sveta Šešić, Beba Tošić. Kad sam doneo harmoniku, kolege su odabrale mene da otvorim program. Stao sam na jednoj ledini ispred celog bataljona i zapevao 'Dane i dane', 'Kapetan potonulog broda' i 'Svud me diraj al' u srce nemoj'", priča Mića Kostić za Muzičku apoteku, pa dodao:

"Sutradan posle vežbe, baš kad sam bio u akciji malterisanja drugog sprata moje kuće, neko mi dobaci: 'Hajde, Mićo, baci taj maler pa da snimamo'. Ja pomislio da je neko došao da me zove da sviram neku tezgu. Predstavi mi se čovek: 'Ja sam Slobodan Šijan, režiser, bili smo zajedno na vežbi. Snimam film, bićeš prezadovoljan i honorarom i publicitetom'."

Posebno su mu drage uspomene sa Aleksandrom Berčekom i Pavlom Vujisićem, koji je tumačio njegovog oca.

"Još se sećam kako smo Berček i ja jurili one prasiće. Kad sam video koliko se Berček muči, pojurio sam i uhvatio prase iz prve. Kasnije sam uhvatio još nekoliko, tek toliko da Berček ukapira kako se to radi. Bogami se dobro isprljao dok ga nije uhvatio. Paja Vujisić je posebna priča. Polomio ruku u prethodnom filmu "Poslednja trka", pa je bio miran kao bubica, nije mu bilo ni do pića ni do priče. I danas se pitam kako je mogao da izdrži sninanje celog filma a da ne progovori ni jednu reč sa ekipom. Bio je izolovan od svih, planeta za sebe."

"Posle sedam dana smimanja nekako je pala tenzija, pa me legendarni snimatelj Boža Nikolić zamoli da ponesem harmoniku i da malo razmrdam atmosferu u jednom motelu u blizini Deliblatske peščare. Boža me prvi zakiti da bi napalio i seljane. Kad je krenulo kićenje, dragi Bože, sakupi se milionski bakšiš, dekintirao sam i kolege glumce da nisu imali ni za kafu."

Inače, ova pesma zbog svojih stihova trenutno je najprikladnija političkim dešavanjima u državi, te studenti u blokadi u svojim objavama u vezi sa skupom najavljenim za subotu često koriste ovu numeru.

"Sviće zora u subotu, dan doleće iz daljine, svi junaci ovog kraja, čekaju da sunce sine, čekaju da sunce sine, joj, joj, joj, joj! Za Beograd, za Beograd, firmom Krstić, firmom Krstić, upravo se narod sprema, sve razloge za put ima, samo sreće valjda nema, samo sreće valjda nema, nema joj!"