Srdjan Zika Todorovic
Srđan Žika Todorović Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

U jednoj od velikih ispovesti za Nova.rs glumac Srđan Žika Todorović, govorio je, između ostalog, i o potresnim detaljima svog života koji su na njega ostavili dubok i neizbrisiv trag. Dotakao se u razgovoru za naš portal tada i smrti svog oca, ali i smrti svog deteta.

Otac mu je bio najbolji prijatelj, a napustio ga je tri godine pre smrti sina.

PROČITAJTE JOŠ

„Uvek mi je potreban. Za svaku težu ulogu prvo sam pročitao tekst, pa davao njemu, i onda mi je davao savete. To je bilo prvih 20 godina, a kada sam stasao u glumca, onda je bilo manje toga. Svaki scenario koji sam odigrao on je prethodno pročitao. Da nije bilo njega, nikada ne bih postao glumac. Dok sam bio u vojsci u Mostaru, on je stalno svraćao da me poseti. Kad sam posle šest meseci završio obuku, došao je kod mene i doneo mi tekst koji je igrao Dragan Nikolić u podrumu „Ateljea“ i rekao da naučim najbolje koliko mogu, da se ne stidim drkanja i sperme. Njima je bilo fascinantno kako sam to odigrao, ipak je bila reč o mastrubaciji“, rekao je glumac u velikoj ispovesti za Nova.rs.

Majka mu je bolesna i tokom korone, kako kaže, nema grljenja i ljubljena.

„Majka ima 79 godina, a nedavno je doživela infarkt. Idem kod nje s maskom. Ona mi prilazi, a ja kažem: „Beži od mene, da li si normalna“. Ona ima ugrađen stent na srcu i od tog infarkta spada u rizičnu grupu srčanih bolesnika. Dokle god vlada korona, ja moram da pazim kad odlazim kod nje. Nema ljubljenja i grljenja. Mislim da je prezdravila, ali ona ima epilepsiju od pre 100 godina. Pije lekove, ali najblaži je oblik. I kad je doživela infarkt, nije pala na ulici već je osećala da ne može da diše i da je nešto guši. Kad smo otišli u Urgentni centar, odmah su je operisali i ugradili stent“, ispričao je on za naš portal.

Nakon gubitka deteta, kaže, nije mogao ni da jede.

„Otkako nam se desilo ono sa Dekijem, izgubio sam apetit zbog depresije. I ja, i moja Ana. Smršao sam jer ne mogu da jedem. Razmišljali smo oboje o drugom detetu, i ne znamo. Nikad se gore u životu nisam osećao. Ja osećam to kao neku rupu u duši koja je nenadoknadiva. Svi mi govore: ‘Moraš da nastaviš dalje, moraš da napraviš drugo dete…’ A onda mi razmišljamo, pa je krenula ta korona i sve ostalo. Ne zna čovek šta da radi kad mu se tako nešto desi. Ja ne znam nikoga kome se tako nešto desilo. Baš u trenutku kada je on počinjao sa mnom da priča, kada smo pravili odnos oca i sina, počeli da razgovaramo, sve sa njegovim zapitkivanjima ‘a zašto tata ovo, a zašto ono’ – tad se to desilo. Opet pomislim, ima i gorih varijanti – da je stariji, sve bi bilo teže i teže. Ili barem ono – zaspao je i nije se probudio, barem se nije mučio…“, ispričao je on za Nova.rs. 

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk Tviter.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare