0
Sa suprugom Draganom Petrovićem Peletom konsultuje se kada ima nedoumice.
Olga Odanović iza sebe ima karijeru dugu nekoliko decenija, mnogobrojne nagrade i uloge koje generacijama prepričavaju.
PROČITAJTE JOŠ:
Ipak, malo je falilo da napusti svoju profesiju.
„Kako da ne, ja sam pet puta rekla da ću da napustim glumu. To dovoljno govori. Kada želite ovim poslom da se bavite na jedan ozbiljan način, gluma izuskuje mnogo strpljenja i mnogo odricanja, neprospavanih noći. Meni kada dođe neki zadatak, noćima ne mogu da zaspim, vrte mi se rečenice po glavi, pa da li ću ovako ili ne. Specifičan je to posao, ali je velika privilegija biti glumac“, objasnila je Olga.
Kada ima nedoumice voli da se posavetuje sa suprugom Draganom Petrovićem Peletom, kod koga posebno ceni iskrenost.
„Strašno cenim mišljenje mog supruga jer je on zaista iskren. Jako je direktan i da vam konkretan predlog kako to da bude bolje. Vi nemate vajde ako vas neko stalno hvali i priča kako ste bili fantastični. Uvek to treće oko je važno da vam kaže iskreno. Zaista poštujem mišljenja mojih kolega kada dođu i kažu: ‘E ipak nemoj ovako, pazi’. To je zaista važno“, istakla je Olga.
Odanovićeva gazi sedmu deceniju, ali još uvek ne razmišlja o penziji.
„Nema penzije, ja samo govorim: ‘Dokle god budem imala radosti da dođem i dokle god je u meni radost igre i ta vrstu motivacije da se radujem svom poslu, neću prestati'“, dodaje ona.
Glumica ističe da veruje u današnju omladinu, a otkriva i šta je najveća kazna za jednog glumca.
„Uglavnom su mene reditelji birali za uloge, nikada nisam imala neke specijalne želje. Igrala sam mnogo toga i zahvalna sam na tome. Imala sam sreću. Tajna je da u ovom poslu morate da budete strpljivi. Dvadeset godina sam igrala u pozorištu, malo sam snimala. Bila sam zadovoljna. Danas vidim, iako obožavam mlade ljude, mislim da su jako pametni i da iz drugih uglova gledaju stvari oko nas, uvek sam na strani mladosti, samo moraju da budu strpljivi. Morate biti strpljivi da biste kontinuirano trajali. U suprotnom, desi se neki bljesak i nema vas. To je za glumca najveća kazna, da sad imate posla, pa pet godina ništa ne radite“, jasna je glumica, koja se slaže sa kolegama da je komedija najteži žanr.
Najčešće je gledamo u komedijama, a mnogima su njene uloge prirasle srcu, te je poštovaoci često zaustavljaju ne bi li je pozdravili.
„Ako me neko zaustavi da me pita nešto, uvek imam vremena. U ovom ludom i brzom vremenu, ljude kad pitate kako su, ne stignete ni da kažete jednu reč, oni su već otišli. Imam strpljenja u tom smislu. Zamori to kada pitaju za fotografiju, ne mogu da kažem, ali ne pamtim da sam bilo koga odbila. Znate kad vam neko lepo priđe i kaže: ‘Poštovanje’ ili ‘Hvala Vam što ste nam vratili osmeh’, meni je tad puno srce. To je moja publika i bez te publike ja ne postojim. Ako vam neko priđe, morate da imate vremena bar jednu rečenicu da kažete“, kazala je glumica u intervjuu za „Blic“.
Međutim, brojne uloge u humorističkim projektima dovele su do toga da je često ne shvataju ozbiljno kada se naljuti.
„To od umora dođe pa vam padne klapna, što bi se reklo. Smešno je kada poludim. Oni se smeju, kažu: ‘Olga ti stvarno nisi normalna’. Uhvati me to nešto, minut do dva traje. Oni to uopšte ne doživljavaju ozbiljno, a ja ozbiljno pričam. To je valjda komedija koja je ušla u mene. Kada ste najozbiljniji tada ste najkomičniji i onda vam se ljudi smeju“, rekla je Olga.
