"Normalno je da se nekome sviđa, a nekome ne": Naš muzičar o teškim trenucima u karijeri

- Nije to tradicija direktno iz kuće, ali moj pradeda je svirao harmoniku. Prvi put sam je video upravo u njegovoj kući. Bio je to deka moje mame - odatle verovatno potiče ta prva iskra, ta ljubav ka harmonici. I traje do dan-danas - ispričao je Borko.

Još kao dete pokazivao je neobičan dar. Prvi kontakt sa harmonikom imao je sa svega tri godine, a sa šest je već aktivno svirao.

- Tada sam krenuo u prvi razred osnovne i istovremeno u nižu muzičku školu. Od tada harmonika i ja - nerazdvojni - iskren je Radivojević.

Iako je harmonika često zanemarena u modernim tokovima muzike, Borko i njegov orkestar trudili su se da joj vrate mesto koje zaslužuje.

- Normalno je da se nekome sviđa, a nekome ne. Imali smo period u prošlosti kada je harmonika bila zapostavljena, ali smo radili na tome da se ponovo čuje, da je vratimo u prvi plan. Mislim da uspevamo - poručio je harmonikaš.

Na pitanje o imenu njegovog orkestra, Borko uz osmeh objašnjava da to nije bio planiran naziv:

- Naziv "Tigrovi" nam je dao kolega i pevač Dragan Todorović. Tako nas je nazvao u šali – i ostalo je - objasnio je Borko.

U karijeri je bilo mnogo priznanja i nagrada, ali mu je jedno priznanje posebno ostalo u srcu.

- Radili smo pesmu za pokojnog Marinka Rokvića koja je pobedila na festivalu Moravski biseri. To mi je jedan od najdražih trenutaka, jer je Marinko bio legenda i divan čovek - poručio je muzičar u emisiji "Jutro na Blic".

Kao i u svakom poslu, i u muzičkom svetu ima izazova.

- Bude teških situacija - sa kolegama, pevačima, publikom. Ali sve je to život i deo profesije - iskren je Radivojević.

Ipak, za Borka muzika nije samo posao - ona je njegov životni poziv, njegov identitet i njegova stalna inspiracija.