0
Novinar televizije Nova, Marko Novičić, odnedavno je i urednik i voditelj jutarnjeg programa "Pokreni se" koji se emituje svakog vikenda u terminu od 07 do 11 časova.
U intervjuu za Novu Marko Novičić je otkrio i detalje jutarnjeg programa koje od ovog vikenda počinje da vodi, a onda je progovorio i o poslovnom putu, sitaucijama koje su doprinele njegovoj karijeri, ali i svemu što je morao da prođe da bi danas važio za jednog od najboljih novinara mlađe generacije u Srbiji.
Želeo si da budeš filmski režiser, ali si danas uspešan novinar, kako je te život odveo put medija?
„Tri puta sam išao na FDU, dva puta posle srednje, drugi put mi je malo falilo da prođem, i onda mi se sve srušilo u životu. Kad je trebalo da studiram, odlučio sam da upišem Fakultet za medije i komunikacije. Diplomirao sam dve godine posle položenog poslednjeg ispita, jer sam četiri dana posle njega počeo da radim na TV Prva i taj diplomski ostane dve i po godine i onda su roditelji stalno pitali kad ćeš, kad ćeš i eto.“
Kad pomisliš na fakultet, čega se setiš, žurki, izlazaka, Studenjaka?
„Studenjaka nije bilo jer sam iznajmio stan i onda su svi dolazili kod mene, jer većina drugara su živeli sa roditeljima, pa su voleli da dolaze kod mene. Bilo je lepo.“
PROČITAJTE JOŠ:
Kako si počeo da radiš na Prvoj?
„Tog leta je bilo nas 20 i nešto koji su se prijavili, dođeš na praksu, ostaneš dve nedelje, ako se pokažeš ostaneš još dve… Meni su se neke kockice poklopile, prvi prilog sam snimao na svoj rođendan i već sa tom pričom sam se istakao. To je bila priča o Miši Tumbasu, najpoznatijem navijaču Partizana. On je bio malo nervozan što kasnimo, ali se na kraju završilo tako što se u kadru pojavio Mile Kitić koji Miši daje 1.000 dinara, to je sve bilo super, gledaocima smo doneli njegovu životnu priču koju do tada niko nije čuo. Pre toga su ga svi znali po onome ‘Metalika metalika’ i onda su se sve kockice poklopile, bilo je logično da će da me prime, ali sam bio na praksi nekoliko meseci dok mi nisu dali ugovor.“
Danas si na televiziji Nova, a već si i urednik i voditelj vikend jutarnjeg programa.
„Kreće nova sezona od ovog vikenda, iako nemam takav utisak. Završili smo letnji režim prošlog vikenda koji traje tri sata, od ovog vikenda ćemo trajati četiri sata. Naš tim je mali, sredom ujutru sednemo i pričamo o tome šta se dešava, tri dana pripremamo to i vikendom se emitujemo. Kada sam krenuo da radim shvatio sam da sam ovo ceo život čekao, ne prođe ni jedan dan da nešto ne zapišem.“
Da li ti je četiri sata uživo programa previše ili premalo zbog tema?
„Nije to malo, ali evo recimo sad preko leta sam radio emisiju ‘Među nama’ i imao sam 11 spojenih radnih dana i poslednjeg dana treba da odjavim emisiju i samo da pročitam na prompteru od 2005. do 2032. godine, i ja gledam i ne znam kako se čita broj, od umora sam zablokirao. Nasmejao sam se i nastavio posle sekund, tako da ima i toga.“
Od čega ti zavisi energija u studiju? Od saradnika, gostiju, od toga kako ustaneš?
„Nekada sam umeo da budem najgadnija osoba ujutru i moji članovi porodice su znali da prvih sat vremena ne pričam. Desilo mi se prošli vikend da sam ustao na levu nogu, ali generalno energija zavisi od ljudi, uđeš u šminkernicu, sretneš kolegu…“
Kako si došao na televiziju Nova?
„Otišao sam sa televizije Prva jer se atmosfera kuvala godinama, bio sam tamo sedam godina i trebalo je da pređem na jedan portal, međutim, oni mene ispale za posao i ja ostanem bez posla tri meseca. Ja sam iz Malog Zvornika, ali sam ostao u Beogradu jer tražim posao i sad već kreće ono da nema novih ponuda, nema para, punim 30 godina i sedim kući nesrećan. Počela je TV Nova sa radom i ja razmišljam kako bi bilo dobro da radim tamo, meni pukne film, ja se spakujem i odem kući, sa tatom sam ceo dan pekao rakiju, selo Kitovnice, mrkli mrak, nigde žive duše i meni se ori telefon. Ja gledam nepoznat broj i spustim, a onda razmišljam, možda je neko za posao. Javim se i čujem Danila Mašojevića koji me pita da li hoću da radim na televiziji Nova, ja iz topa kažem ‘hoću’, i on mi kaže ‘čekaj da ti kažem šta i kako’. U roku od par dana se sve izdešavalo i postao sam deo Nove. Sedeli smo i pričali, počinje emisija ‘Među nama’, pa će logo biti MN, ja kažem pa i moji inicijali su MN, i dog dana sam video sebe kako vodim tu emisiju, pa sam se predstavio prvog dana gledaocima ‘Dobro veče, ja sam Marko Novičić, novi voditelj Nove’, sve je išlo tako lagano i nisam se ni u jednom trenutku pitao da li je ovo šansa koju treba da iskoristim.“
Dobrodošle tridesete!
„Tridesete nisu uopšte loše, samo ima manje žurki.“
Kakve su bile dvadesete?
„Burne, mladalačke, više ti je stalo da izađeš, otputuješ. Na Prvoj sam radio emisiju -Ekspolziv’, pa si stalno negde po Srbiji, sediš u nekim kafanama, jedan dan dobiješ buve, a drugi dan padaš 200 metara niz liticu. Snimali smo neke ratarske sveće od 50 kila, ljudi ih nose kroz šumu i nose u manastir Tronoša kod Tršića, tu bude 500 ljudi. Ja umesto snimatelja idem da snimam jer sam mlađi i brži i skapiram da ne mogu da ih obiđem, da donesem kameru snimatelju da snimi taj dolazak i šta da radim, ja vidim jedan putić pored njih, reko sad ću tu brzinski i kako sam stao na put, vidim lišće mokro i samo vidim nebo i digao sam kameru gore da se kamera ne pokvari – i pred 500 ljudi padam dole niz liticu, čujem kako se smeju, ali sam spasio kameru i snimatelj je snimio taj susret, na kraju je sve bilo dobro, a i njima je bilo zabavno.“
Je li ti pada teško ustajanje ujutru vikendom?
„Ne pada mi teško, leti ustajem u 5:45, a od nove sezone u 4:45, dođe vozač po tebe, ideš u studio, u 7 časova već pričaš sa nekim. Razbudi me to što znam da mozak mora da mi bude spreman.“
Da li ti je teško da uklopiš zabavu i informativu?
„Meni nije, ako se desi neki brejking, onda je to u tehničkom smislu teško, ali ovako ne. Mene zanimaju i zabava i sport i politika – nešto manje, nešto više, ali super je što šaraš.“
Rekao si mi da program spremate od srede, a šta ako se u petak veče desi protest, smrt nekog velikana recimo?
„Odmah sve rasturaš. Imali smo već naznaka da može da se desi blokada železnice, pa smo imali taj trik da nam dođe u goste Vlada Živanović koji može da govori i o sportu i o politici, pa ako se promeni tema odmah imaš sagovornika, ali meni se to sviđa. Čim je frka, moraš da donosiš odluku u sekundi. Desilo se da uveče legnem i razmišljam samo da se ništa ne desi, ustajem ujutru i vidim ‘atentat na Donalda Trampa’, odmah ujutru zoveš urednika, tražiš goste i tako dalje. Navučeš se na adrenalin.“
Je li teško biti opozicioni novinar u Srbiji?
„Nije jer onda znaš da si novinar. Ja sam tu da ispitujem šta vlast radi, kritički sam postavljen prema njihovim idejama.“
Da li te je na ulici sreo neko od vlasti o kome si loše pričao u emisiji?
„Ne, dva puta su mi rekli da sam ustaša. Bio je onaj tip što je Mladenu Savatoviću nešto pričao, pokušao je prvo nama, ali smo ga iskulirali, pa se zalomilo na njemu. Imao sam situaciju sa Anom Brnabić, mi u štabu naprednjaka, njihova slava, postavljam joj neko teško pitanje i okrećem se da vidim snimatelja – njega nema. Ja joj istinktivno stavljam ruku na rame i kažem ‘izvinite gospođe predsednice, samo da vidim gde mi je snimatelj’, ja se okrećem, a on čovek čučnuo dole da menja baterije, nije video da sam joj prišao. Sačekala je 15 sekundi, nastavili smo dalje, rekla mi je šta je imala, ali meni je važno to – možemo da budemo u različitim pogledima na život, ali ću uvek biti ljudski nastrojen prema svakome.“
Da li ti pišu poruke na društvenim mrežama kada su protesti, izbori,…?
„Pozitivnih poruka je bilo puno, naročito kad su bili protesti, jer ljudi shvataju da da nema nas, bio bi mrak, a ja sam im zahvalan što mi veruju. Negativnih komentara nije bilo, možda par komada. Jedan čovek koga znam iz rodnog mesta je napisao komentar ‘pa zar da najveće go*no u Srbiji bude iz Malog Zvornika, znam ga ja, on je sin od Slaviša i Branke’.“
Koliko je zastupljen medijski mrak u Srbiji?
„Polumrak je, ali da nema nas – bilo bi još gore. Sad je baš zategnutno, treba da proguraju litijum, Kosovo,…“
Zašto je naša profesija počela da pada i zašto zapošljavaju ljude koji nemaju vezu sa novinarstvom?
„Danica Vučenić je rekla nema novinarstva – ili ga radiš ili ga ne radiš. Ako odeš na tu stranu da pokrivaš informacije, onda se trudiš da to ni tehnički ne izgleda, a imaš i one televizije koje su skupe i izgledaju dobro, a imaju šer od 0,17 odsto. Nema ko ni da uči te mlade ljude, svaki mladi čovek koji se meni obrati na TV Nova, ja sam uvek raspoložen da pomognem. To je onaj sistem prenošenja baklje, neko mora da nastavi da nosi tu baklju.“
Mislim da su urednici koji nikada nisu bili na terenu, koji nikada nisu uradili ni jedan intervju, a urednici su – mislim da su oni gori od tih novinara.
„Ima i toga, ima ljudi koji super rade i u tim varijantama, mada je zaista važno da se prođe sve. Pomislio sam da sam mogao kraće da radim teren, da ranije uđem u studio, ali ne. Kada dođem u skupštinu mogu žmureći da idem kroz prostorije, jer sve tamo znam, taj teren mi sada daje to da sam drčniji u razgovorima u studiju, sve te sagovornike poznajem, znam na čemu sam, nisam ostao ispod staklenog zvona nego sam išao kod naprednjaka na slavu i jurio sam ih po Skupštini, trčao sam za njima, bežao mi Ivica Dačić po hodnicima, pa sam ga jurio sa mikrofonom i kamerom, svašta je bilo.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
