- Cana je meni desna ruka, mi smo kao jedna osoba. Mi smo u potpunom razumevanju u svemu. Mojoj deci u početku nije bilo prijatno zato što je ta razlika u godinama i zato što je došao neko na mesto njihove majke. Nije to tek tako jednostavno, ali su shvatile. Nas dvoje danas funkcionišemo fenomenalno. Mi se u potpunosti slažemo, ona je tu da mi za sve pomogne, ja njoj isto tako. To je nešto što bih poželeo mnogim i mladim i starijim parovima, da žive kao mi. Ja sam srećan, ona isto, da li neko priča ovako ili onako, to je njihov problem. Neka svako uređuje sebi život onako kako misli da je najbolje, a mi smo shvatili da smo jedno za drugo, koliko je Bog rekao da traje i to je to - izjavio je pevač nedavno za Kurir.

Ko je Andrija Bajić?

Andrija Bajić je rođen 1938. godine u u selu Jabučje kod Lajkovca, u siromašnoj, nadničarskoj porodici. On je bio jedan od sedmoro dece njegovih roditelja. Deda po ocu zvao se Andrija Bajić, te on po njemu nosi ime.

Sa bratom Tomislavom je rano počeo da se bavi muzikom, svirali su frulu i učili narodne pesme. Kada su završili školu i zaposlili se u Beogradu, postali su članovi KUD-ova Đoka Pavlović i Gradimir Mihajlović, svirali su u orkestrima frule i dvojnice, pevali i igrali. Prvi trajni snimak Tomislava i Andrije Bajića je nastao 1956. godine, a u pitanju je bila pesma "Idu dvoje, ne poznajem ko je".

Sve vreme svoje karijere ostali su verni izvornoj narodnoj srpskoj pesmi. Njihove poznate interpretacije su: "Ide Mile lajkovackom prugom", "Pogledaj de mala moja", "Ko to kaže, ko to laže" i druge. Pojedine njihove pesme postale su standardi za sva vremena, i ostavili su veliki trag u narodnoj muzici...

Njihova pesma je bila i lepa i duhovita, a i pomalo sarkastična. Neretko su stihovi bili i erotskog sadržaja, gotovo uvek okrenuti svakodnevnim problemima običnog čoveka. Zbog tekstova se dešavalo da im pojedine pesme imaju zabranu puštanja na radiju i televiziji, a zbog pevanja našim iseljenicima na svim kontinentima često se dešavalo da naiđu na probleme sa vlastima u zemlji.

Iako su bili poznati, živeli su van tog sveta, jer nikada nisu napuštali firme u kojima su radili sve do penzionisanja. Andrija je radio kao konstruktor alata u preduzeću Borac, a Toma je bio šalterski službenik u agenciji Putnik, piše Wikipedija.

Tomislav Bajić preminuo je 22. februara 2018. godine u Beogradu.

Andrija je nedavno u intervjuu za Kurir govorio o početku svoje karijere i vremenu popularnosti:

- Televizija je tad bila crnobela i bilo je malo TV aparata. Na Kalenić pijaci ima onaj mali parkić ispred restorana, dolazio sam tamo uveče da gledam Miću Orlovića, televizor su namestili na drvo u parku i narod se tu skupljao da gleda.

Kazao je i da mu je brat bio opasniji po karakteru od njega:

- Tomislav je bio na specifičan način vragolast. Imao je ozbiljan brak, nažalost, ni on ni snajka nisu živi, ostale su njihove dve ćerke i unuci. Nije on išao s tim da napravi vezu s nekom ženom, bio je van toga, ali je voleo kada neko priđe da uzme autogram, dok se potpisuje, da se malo ispriča.

Bajić je naglasio i da mu je kućni prijatelj bio Bora Drljača:

- Bili smo kućni prijatelji. On je bio specifičan čovek, i danas tvrdim da je Bora bio i ostao najbolji krajiški pevač. Ima ih koliko hoćete, svi hoće da pevaju, misle da će da zarade pare. Bora je ikona te krajiške muzike. Bio je, neka mu je laka zemlja, napadan na žene, koju god da vidi, misli da tu može da prođe. Javila se njemu neka žena i on priča Cani i meni: "Sutra moram da idem, dogovorio sam neki motel." Prošao dan i pita ga Cana: "Boro, kako je bilo juče?", a on kaže: "Omanuo sam." On uđe u punu kafanu i s vrata viče: "Nema boljeg od Bore" i onda svi: "Ej, eno ga Bora." Kada bih ja tako negde ušao, rekli bi: "Vidi, Bajić poludeo." Njemu je to ličilo, bio je takav čovek. Ima dva sina, jedan je oženjen, jedan još nije, u kontaktu sam s njima.

Andrija je sada u vezi s Malom Canom koja je 41 godinu mlađa od njega, a nekada su je mediji povezivali i s Borom Drljačom, evo šta on kaže na to:

- Bora, Cana i ja smo bili prijatelji, i njegova pokojna žena Rada, i sinovi, jedna grupica osoba koje su se poštovale. Bora vozi Canu u Bijeljinu na televiziju da snimaju i ona kaže da mu da za pola goriva, da ne ispadne da je voza bez veze, a on kaže da neće jer kako njoj da uzme. Ona ga moli da uzme bar 1.000 dinara, a on kaže: "Dobro, ako je iz tvoje ruke, daj, nema veze."

Ističe i da je snimio duet s Malom Canom:

- Snimili smo jednu krajišku pesmu za jedno bratstvo Kuraica. Snimili smo je da im poklonimo jer nas oni zovu svake godine na svoje poselo, mi smo njihovi gosti i onda smo rešili da im se odužimo. Uradio sam jednu lepu pesmicu, jedna lepa njihova krajiška melodija.