"Kada vidimo da ništa nije jednostavno, kao što je Njegoš rekao - Svet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj. Nema onoga ko je pošteđen u svetu, bez obzira na moć, mi smo svi pod pretnjama, krhki, u strahu od opstanka, da li na vlasti da li elemtntarno, ali svakako je strah uvek prisutan", priča u razgovoru za "Novu" glumac Nebojša Dugalić.
Dokumentarno-igrana serija „Jovanka Broz i tajne službe“ zaintrigirala je publiku i privukla veliku pažnju gledalaca. Serija kroz deset epizoda prati životni put Jovanke Budisavljević, kasnije Broz, koja je bila poslednja, četvrta supruga Josipa Broza Tita. Doživotnog predsednika Jugoslavije u seriji tumači naš čuveni glumac Nebojša Dugalić, koji trenutno, nakon završetka snimanja boravi na selo, u prirodi, daleko od gradske vreve i bombastičnih vesti o sve većem broju zaraženih od koronavirusa. U razgovoru za Novu priseća se svog ličnog sećanja na Tita i objašnjava proces u kojem se spremao za ovu ulogu.
PROČITAJTE JOŠ
„Ja se sećam tog vremena vrlo živo, imao sam deset godina kada je Tito umro, ali se sećam te neke opšte atmosfere vezane za njegovo ime i prisustvo u javnosti. To je bilo jedno bezrezevrno obožavanje, barem u mom okruženju koje je meni bilo dostupno. Ali, to je iskustvo iz dečije vizure. Sećam se da je postojao čovek koji je bio obožavam i o kome se sve govorilo najbolje i najlepše, kao o oslobodiocu i donosiocu promena. Posle nekoliko godina od smrti polako je počelo da se govori i drugačije i da se otkrivaju razne stvari, ali ova serija je interesantna jer tretira celu tu priču iznutra. Priča je zasnovana na svedočenjima onih aktera i zapisima ljudi koji su bili tada u vlasti“, kaže Dugalić.
„Kada se stvar sagleda iz te pozicije, vidimo da se sve što je nekada bila slika tog vremena ne poklapa ni sa oduševljenjem ni sa osudama koje su kasnije bile tako često jednodušne. Sve je to izgledalo potpuno drugačije nego kako smo zamišljali. Cela ta moć i vlast je iznutra bila vrlo lomljiva, podeljena, krhka i bilo je mnogo unutrašnjih previranja unutar te moći, a to je ono što je interesantno. Kada vidimo da ništa nije jednostavno, kao što je Njegoš rekao – Svet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj. Nema onoga ko je pošteđen u svetu, bez obzira na moć, mi smo svi pod pretnjama, krhki, u strahu od opstanka, da li na vlasti da li elemtntarno, ali svakako je strah uvek prisutan.“
Na pitanje po čemu se ova serija razlikuje od drugih istorijskih projekata kojih je bilo mnogo u poslednjih par godina, Dugalić kaže da je serija rađena polu dokumentarno.
„Ova forma dokumentarno igrane serije je pre svega nešto što nije mnogo praktikovano u našoj produkciji, tako da, u tom smislu je zanimljivo kada imamo kombinaciju igranih i dokumentarnih delova, te kada imamo neke žive svedoke i neke ljude koji su pisali o tom vremenu, koji su bili hroničani tog doba. Taj dokumentarizam daje posebnu notu priči, svaki umetnički rukopis je neka vrsta dramaturške interpretacije događaja i istorije, i to je uvek podložno umetničkim slobodama i tumačenjima. U tom smislu je za razliku od drugih stvari projekat drugačiji i daje drugačiju sliku jer je sama forma o svedočenju jednog vremena.“
Glumac kaže i da za sada nije uspeo da isprati reakcije javnosti na seriju.
„Ja nisam uspeo da ispratim reagovanja, ali su mi rekli da je gledanost ogromna i da je mnogo ljudi zainteresovala tema. Prošla je četrdeset jedna godina od Titove smrti, praktično pola veka, to je neka dovoljna distanca da se može baciti pogled na to vreme. Ono što sam ja uspeo da čujem od reakcija je da su pozitivne. Iznenadio me stepen interesovanja. Izgleda da mi volimo istorijske teme, one nam budu zanimljivije. Valjda svi mi volimo da se vratimo u ta neka vremena i vidimo neke događaje drugačije iz sopstvene prošlosti, to što nam se nekada činilo tako, sa distancom od 20-30 godina izgleda drugačije sada. Sami sopstvene događaje drugačije vidimo. Svi imaju potrebu da preispitaju i sopstvenu istoriju i utiske koje nose i da vide kako je to izgledalo iznutra, jer se tada nije ni moglo ni smelo znati ništa o tome. Jedna od epizoda je pokazala da je Tito čak i čuvao u tajnosti venčanje sa Jovankom, a kamoli druge stvari. Ima još ljudi koji su bili učesnici i koji pamte neke događaje, a koji su o tome pisali. Imali smo sjajne konsultante prilikom snimanja“, objasnio je Dugalić.
S druge strane, govoreći o svom privatnom životu, glumac govori da se iz grada sa porodicom sklonio na selo.
„U principu mislim da sve više ljudi oseća potrebu za dodirom sa prirodom, jer u tom spokoju prirode mnoge stvari izgledaju potpuno drugačije. Kada se čovek izmakne u tišinu i uspe da očisti buku sveta, duša mu dođe na svoje mesto. Mislim da će ljudi sve više imati potrebu da se sklone, u velikim gradovima je sve ubranije, napornije i teže sačuvati elemtarni spokoj i zdravu pamet. Ne znam čime će to rezultirati na kraju, ja se nadam da će to neke ljude vratiti u vangradske prostore jer je zdravije i mirnije. Ali, opet, kao i za sve drugo, potrebna je i strategija, a verujem da bi se veliki broj ljudi vratio takvim prostorima kada bi se vratila mogućnost za alternativnim poslovima koji se mogu raditi iz te pozicije, pa da onda spoje mirniji život i da zarade za život“, zaključio je Dugalić.
BONUS VIDEO: Nova.rs na snimanju serije „Kljun“
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar