Podeli
Nebojša Dugalić Foto:Ivan Dinić/Nova s

"Ja nisam dobar sagovornik na temu politike, ta tema je meni smešna. Ne mogu da mislim ozbiljno o tome. Svaki govor o politicii smatram naivnim i nebitnim. Mislim da je sve to jedan folklor koji sa pravim pozadinama dešavanja, nema ama baš nikakve veze. To o čemu bismo mi mogli da govorimo kada je reč o politici, jeste jedino raznovrsnost političkog diskursa i političkih retorika. To sa stvarnim dešavanjima nema nikakve veze. Stvarna dešavanja su negde tamo", govori u intervjuu za Nova.rs glumac Nebojša Dugalić.

Glumac Nebojša Dugalić, zvezda mnogobrojnih pozorišnih predstava i jedan od glavnih glumaca u novoj sezoni serije Žigosani u reketu, govorio je za Nova.rs o projektima na kojima je radio tokom proteklih nekoliko meseci. Pričao je o načinu na koji glumci snimaju serije u dobra pandemije koronavirusa, te se dotakao i svog ličnog iskustva u borbi sa ovom opakom bolešću koja ga, nažalost, nije zaobišla.

U velikom intervjuu za Nova.rs, dotakao se i perioda vanrednog stanja i karantina, ali je i u jeku proglašenja novih ministara u Vladi pričao i na temu politike.

PROČITAJTE JOŠ

Koliko je bilo teško snimati novu sezonu Žigosanih u reketu, s obzirom na okolnosti u kojima se ceo svet nalazi ove godine? 

“Mi smo nekako imali sreće da smo snimanje serije dogurali do samog kraja. Ja sam poslednjeg dana snimanja dobio temperaturu. Imali smo sreće da smo to izgurali, da se sve završilo i da je bez mene moglo da ode u post-produkciju i montažu. Uživali smo radeći, trudili smo se da ostanemo na tragu prve sezone, da probamo da linije zapleta utemeljimo na nekim neočekivanim principima i da se trudimo da sve situacije u seriji budu iznuđene radikalnim promenama okolnosti. Tako da, i odnosi likova u seriji zavise od toga kako će se i u kom trenutku prelomiti neke spoljašnje prilike.”

Da li je bilo moguće održavati mere predostrožnosti na snimanju? 

“Bilo je moguće održavati mere predostrožnosti. Cela ekipa je nosila maske. Skidali smo ih jedino pred kadar. Trudili smo se gde god je bilo moguće da u kadriranju nađemo neka rešenja koja su prilagođenja tome da ne moramo mnogo da budemo blizu jedni drugima. Prilično smo se čuvali. Desilo se da sam se ja poslednjeg dana razboleo. Ekipa se sačuvala, niko se nije zarazio tokom snimanja. Ni ja nisam dobio virus ni od koga sa seta.”

Osećate li neke posledice koronavirusa sada, s obzirom na to da ste je preležali pre nekoliko meseci? 

“Toliko sam simptoma iskusio od koronavirusa i čuo gomilu priča od ljudi koji su preležali virus, da zaista ne mogu ništa pouzdano da tvrdim. Primetio sam jedino da virus udara na najslabija mesta u organizmu. Neko nije imao nikakve simptome, neko je imao posledice. Neko je i preležao pa je bilo sve u redu. Ja, na sreću, ne osećam nikakve naknadne tegobe. Ipak, ne znamo koliko su posledice dugoročne i da li će se pojavljivati u nekom određenom vremenu. Sigurno je da ne postoji trajna zaštita i da niko, čak ni oni koji su prelužali virus, nisu u potpunosti imuni. Činjenica da su neki ljudi ponovo dobili virus govori o tome da trajni imunitet ne postoji.”

Bojite li se da bismo ponovo mogli da se nađemo u vanrednom stanju, s obzirom na sve veći broj novoobolelih? 

“Ja pripadam onoj generaciji koja od svojih najranijih dana živi u nekim vanrednim stanjima. Meni je ovaj tip vanrednosti samo varijacija na temu. Nisam ga doživeo tako dramatično. Prosto, mislim da s jedne strane, koliko god da je to veliki udar na ekonomiju i na opšte prilike kod nas – mnogi ljudi su bez posla, primanja i mnogima nije lako – virus nas je približio jedne drugima. Provodili smo vreme zajedno, dosta kvalitetnije, u prirodi ili u kući. Čovek nikada ne može biti spreman na takve situacije, ali u principu samo želim da ljudi prežive. Želim svima da se izbore, da preguraju i da se šćućure u neki ćošak i da puste oluju da prođe.”

Nebojša Dugalić Foto:Ivan Dinić/Nova s

Kako izgleda karantin sa petoro dece? Da li ste uspevali da im objasnite ozbiljnost situacije i kako ste izlazili na kraj sa svime što se dešava? 

“Na svu sreću moja deca vole prirodu i provodili smo vreme, uglavnom, po šumi. Šetali smo. Nije bilo te vrste problema. U principu, mislim da je taj povratak prirodi nešto što bi trebalo da nas podseti za kakvo smo stanovanje na zemlji stvoreni. Mi smo se sabili u velike gradove, živimo pod velikim presijama, u velikim gužvama i pod velikim tenzijama. Negde tamo u prirodi je jedino prirodno mesto gde čovek može na miru da oslušne sebe. Ne treba mu ničega previše. Dovoljno je i malo da bi se preživelo i da bi se postojalo. Neprocenjivo je to šta je čovek iznutra.”

Kakvo je bilo Vaše iskustvo u radu sa mlađom generacijom glumaca na setu “Žigosanih”? 

“Meni je pre svega drago da je produkcija kod nas u poslednje vreme bila takva, te da je omogućila da se pojave neki novi mladi ljudi koji pokazuju neki sveži spektar svojih glumačkih talenata. Mislim da je to zaista dragoceno. Kada prilika ne postoji, sve je pitanje sreće. Veliki broj talentovanih ljudi poslednjih godina i decenija nije dobijao nikakve prilike i ti talenti su prosto ostali u nekom zapećku neprimećeni. Poslednjih nekoliko godina se pojavilo prilično dobrih, mladih glumaca i glumica. To ohrabruje novi senzibilitet, otvorenost, fleksibilnost i svestranost. To je neka vrsta širine koju je doneo duh novog vremena. To smatram jako dragocenim. Uživao sam u saradnji sa mlađim kolegama i drago mi je da se ta ekipa sklopila na tom projektu do kojeg nam je svima bilo jako stalo.”

Imate jednu od glavnih uloga i u seriji Vreme zla u produkciji “United Media”…

“Da. Trenutno snimam “Vreme zla” po Ćosićevom romanu. To je trenutno aktuelno. Juče smo baš imali snimanje u Pančevu i to će trajati negde do kraja godine. Verovatno će naredne godine u ovo vreme da se emituje serija. To je jedna sjajna priča o jednom vremenu, o turbulencijama jednog vremena – predratnog i ratnog, kada na ovom podneblju mnogo toga kreće da se sunovraćuje. Tretiramo period pred Drugi svetski rat, dolazak Nemaca itd. Prate se pojedinačne sudbine nekih porodica. To vreme se sagledava iz sudbina nekog običnog čoveka koji se našao na jednoj ogromnoj istorijskoj prekretnici i čiji prelomi se odražavaju na pojedinačne sudbine. Ćosić je svedok iz prve ruke. On je dileme svoga doba sačuvao u svojim romanima i mislim da su to večno važeće dileme, večno prisutne na ovaj ili onaj način. Pogotovo na našim prostorima. Ovde uvek imamo nemoguće izbore i svi idu na neku štetu, pa moramo da biramo manju. Često ne znamo koja je manja, a koja veća šteta u datom trenutku i dugoročno gledano.”

Nebojša Dugalić Foto:Ivan Dinić/Nova s

Sa kojim ste likom uspeli najviše da se identifikujete? Koliko Vam je generalno teško da izađete iz uloge jednom kada završite sa snimanjem? 

“Ja nisam pristalica tih mistifikacija vezanih za pojam uživljavanja u lik. To je sve jedna zanatska tehnika. Nema tu takvih psiholoških prekoračenja kako se često mistifikuje. Postoje neke zakonitosti dramaturgije, dramske situacije, odnosa, sukoba, radnje, dešavanja, tokova, unutrašnjih tokova svesti itd. Sve je pitanje mašte. Na kojim temeljima glumac ima sposobnost da razmašta svoje likove? To je neka vrsta spontanosti ovog zanata. Kao što obućar pravi cipelu, pa je može praviti i bez gledanja, jer zna šta radi. Reč je o zanatskoj spontanosti koja naravno, mora uvek da se promišlja, obogaćuje i dorađuje. Tu se uposle svi glumački potencijali – energetski, emotivni, misaoni, karakteri i slično. Sve se na kraju da u službu lika. Meni je, u suštini, samo bitno da to što je napisano ima dovoljno materijala za razmaštavanje i stvaranje glumačke kreacije. Svejedno mi je koja je vrsta lika, koji je lik u pitanju itd. Bitno mi je da samo budem sam pred sobom raznovrstan i različit u svakoj pojedinačnoj ulozi.”

PROČITAJTE JOŠ

Svojevremeno ste pričali da ste odbili jednu ulogu iz inostranstva jer je prikazivala Srbe u negativnom kontekstu. O čemu se tačno radi? 

“Toliko mi je to bilo nebitno da sam to i zaboravio. Na to me je podsetio neki prijatelj. Ne sećam se šta je tačno bilo, ali znam da je bio loš scenario. Ne sećam se konkretne ponude, ali se sećam scene gde se spominje taj neki Srbin iz Bosne koji se etiketirao na jedan nedramski način. Na paušalan način je prikazan jedan narod. Da se razumemo, ja verujem u to da svaki pojedinačan zločin mora da bude priveden pravdi i stavljen pred sud, ali takva vrsta paušalizacije koju sam pročitao, u kojoj se generalizuje jedan narod na osnovu dešavanja pojedinačnih ljudskih života, situacija i slično, pre svega nije dramski. Da ne govorimo o svim drugim implikacijama koje ta vrsta pristupa podrazumeva. To meni nije bilo blisko. Potpuno je svejedno da li je u pitanju priča o Srbiji – tako bih postupio i da je bilo koja druga nacija bila predstavljena u takvom paušalnom govoru i etiketiranju, koje generalizuje jedan narod na osnovu pojedinačnih postupaka pojedinaca. Nije tu reč o nekom nacionalističkom gestu, nego mislim da to ne treba činiti i inače, svejedno o kome je reč.”

Kako Vi komentarišete aktuelna politička dešavanja u Srbiji? 

“Ja nisam dobar sagovornik na tu temu politike, jer je ta tema meni smešna. Ne mogu da mislim ozbiljno o tome. Svaki govor o politicii smatram naivnim i nebitnim. Mislim da je sve to jedan folklor koji sa pravim pozadinama dešavanja, nema ama baš nikakve veze. To o čemu bismo mi mogli da govorimo kada je reč o politici, jeste jedino raznovrsnost političkog diskursa i političkih retorika. To sa stvarnim dešavanjima nema nikakve veze. Stvarna dešavanja su negde tamo. A ta retorika i zastupanja ovih ili onih u političkim diskursima je potpuno nebitna. U vremenu opšte nedoslednosti pogotovo. U toku jednog dana mi čujemo deset protivrečnih iskaza jedne te iste osobe. Šta o tome govoriti i šta o tome reći? Treba konstatovati da je to tako kako jeste, ali mene to ne zanima. Život je previše kratak da bismo se time bavili, zaista.”

Postoji li nešto što biste voleli da promenite u našem društvu, kada biste za to imali priliku? 

“Svet nikada nije po meri naših kriterijuma. To nikada neće ni biti, niti se ikada kroz istoriju desilo da su se naši kriterijumi poklapali sa istinom sveta. S obzirom na tu činjenicu, ja nemam ambicije da menjam svet, niti mislim da je on spolja promenljiv. Jedino verujem u revoluciju koju čovek učini unutar sebe samog. Verujem jedino u ono što je jednom prilikom divno izrekao Sveti Serafim Sarovski – smiri se sam, pa će se hiljade ljudi oko tebe spasiti. Iznad toga i preko toga, ne možemo ići. To nije u našoj moći. Zabluda je pokušavati i raditi nešto drugo. Naravno, potrebno je da postoje ljudi koji se bave i javnim životom i političkim životom, ali mislim da je nemoguće da se ikada stvori neki drugačiji i dobar plod, ako izlazi i duha takvog razmišljanja. Mi još uvek nismo naučili da možemo da se borimo za nešto u duhu smirenja. Ja ne zagovaram defetizam i odustajanje od truda i plemenitog cilja, ali nije svejedno kako se borimo za svoje cilje. To kako se za nešto borimo govori o nama, a najčešće, nažalost, to kako se borimo potvrđuje da ponavljamo iste obrasce u odnosu na ono protiv čega se borimo. Ničim ne potvrđujemo da smo drugačiji i bolji protiv onih protiv kojih se borimo. Duboko verujem da dok do te promene ne dođe, neće se ništa dobro dogoditi.”

S obzirom na Vaše mnogobrojne uloge u pozorištu, radujete li se povratku na scenu i kada mislite da ćemo ponovo biti u mogućnosti da normalno idemo u pozorište? 

“Ja se iskreno nadam i mislim da se svi zajedno tome nadamo. Ne samo glumci, već i publika. Nadam se da će se vratiti vreme kada ćemo bez straha ići da gledamo i igramo predstave. Pogotovo zbog onih ljudi kojima je to zaista jedini izvor prihoda, koji honorarno rade taj posao i koji u ovim vremenima, zaista, jako teško preživljavaju. S druge strane, dirljivo je videti publiku u pozorištu, čak iako je proređena. Svi ičekujemo i nadamo se povratku u ona vremena kada je odlazak u pozorište predstavljao nešto normalno i nešto od čega ne treba strahovati.”

Nebojša Dugalić Foto:Ivan Dinić/Nova s

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.

Komentari

Vaš komentar