0
"Nekad bih volela da budem samo Ana Đurić, da učestvujem na primer u nekim širim okupljanjima, pa i protestima, kao Ana Đurić, bez da me jure za izjave", govori Konstrakta za Nova.rs pred veliki koncert u Sava centru.
Nakon neverovatnog uspeha koji je postigla na Evroviziji kao predstavnica Srbije 2022. godine, Ana Đurić Konstrakta vraća se na veliku scenu koncertom u novootvorenoj Plavoj dvorani u Sava Centru 19. septembra ove godine.
PROČITAJTE JOŠ
0
0
6
O stvaralaštvu, koncertu, pesmama i „epizodama“ svojih nastupa i dela, Konstakta ekskluzivno govori za „Novu“.
Ovo je tvoj prvi beogradski koncert nakon fenomenalnog uspeha na Evroviziji 2022. godine. Mislim da pitam u ime cele Srbije, šta si čekala do sada?
„Nije bilo “o glavu”. Onomad je bilo svega previše, pa smo odlučili da odložimo, pa zatim nije bilo nekog adekvatnog koncertnog prostora, prema našim kapacitetima…i tako je stigao 19.septembar 2024. I otvaranje Plave dvorane u Sava centru“.
Tvoj viralni hit „Kosa leti na vetru“ kroz ironiju govori baš o mom prethodnom pitanju. Ako uzmemo u obzir i tvoju pesmu „Novo, bolje“, čiji je PZE koncept bio upravo ironičan, jer si sama rekla „Niti novo, niti bolje“, da li je pisanje ovih pesama za tebe neka vrsta katarze, ili odgovor publici koja u eri hiperprodukcije uvek traži još?
„Može biti i jedno i drugo. Dosta vodim računa o tome da ne idem preko neke mere koja meni ima smisla u produkciji. Dakle, treba mi vremena da promislim, da odleži. Pa kad bude, biće. Drugo, ja ne kupujem pesme, već ih pravimo sami, tako da to isto čini razliku u brzini. E sad, što se tiče pesama generisanih u saradnji sa veštačklom inteligencijom, tu sam jako brza, prebrza, imam ih dosta, sve sami hitovi“.
Snimaš muziku i nastupaš godinama, ali je tvoj „big break“ i proboj u mejnstrim kulturu specifičan jer je došao tek nakon PZE22, a od tada si u istom rangu sa estradnim umetnicima koji pevaju potpuno drugačiji žanr i tip muzike. Kako ti gledaš na to?
„Ne znam tačno na koji rang misliš. Možda sam tu negde po medijskoj zainteresovanosti, ali čini mi se da po drugim pitanjima nisam blizu. Daleko je Arena za mene“.
Mediji su te još tada nazvali „umetnicom“, i od tada se uz tvoje ime spaja upravo ovaj atribut. Vrlo je specifičan, jer se o svim drugim osobama piše kao o kantautorima, muzičarkama, pop zvezdama i slično. Kako ti definišeš umetnost i ono što radiš?
„Volim da naglasim da sam ja samoproglašena umetnica. I to se lepo primilo kod publike. Ima u narodu i dalje taj doživljaj da je “umetnici” dozvoljeno da radi šta hoće, jer “pusti je, ona je umetnica”. Nemam baš čvrst stav oko toga šta je umetnost danas, ali recimo da cenim specifične interpretacije stvarnosti i ona dela koja anticipiraju neke (problematične) društvene tačke. Ono što ja radim ne znam da li je umetnost, i ne pitam se oko toga, jedino znam da ono što radim jeste da koristim pop muziku kao osnovni medij koji dozvoljava vizuelnu nadogradnju. I kroz to pokušavam da prodjem kroz neke teme koje me muče, ili zabavljaju“.
Rekla si u jednom od naših prethodnih razgovora da ti ogromno eksponiranja i popularnost ne prijaju u toj meri jer su za tebe, u tom trenutku, bili potpuno novo iskustvo. Jesi li se do sada navikla na to?
„Navikla sam se i shvatila da ne mogu da odgovorim na sve zahteve, jer “ja jedna a njih mnogo”. A nema ni potrebe da me ima svuda“.
Kakav je tvoj utisak s ovogodišnjeg PZE i jesi li razočarana što nisi bila predstavnik Srbije na Evroviziji u Malmeu?
„Nisam razočarana. Naprotiv, baš sam zadovoljna kako smo spakovali nastup. Ja radim svoje, mi radimo naše, nije ni neophodno da idemo na Eurosong. Mada mislim da bi bio dobro prihvaćen naš nastup tamo, pogotovu sa uvodjenjem “epizode” na evrovizijsku scenu“.
Izveštavao sam s ovogodišnje Evrovizije i u jednom trenutku si ti bila pozvana od strane srpske delegacije da bodriš Teya Doru iz green roma. Možda ćeš biti skromna, ali ja neću, činilo se da izazivaš veće oduševljenje nego aktuelni učesnici takmičenja ove godine. Šta je tebe najviše iznenadilo kada si se vratila, makar na ovaj način, u tu evrovizijsku porodicu?
„Iznenadilo me je pomalo da je zainteresovanost i medija i publike tamo bila skoro pa kao 2022. To se onda opet potvrdilo sa objavljivanjem poena za Baby Lasagnu. Znam da evrovizijska publika dugo pamti, i ceni izvodjače, i drago mi je da sam sad deo te porodice”.
Kada bi morala da snimiš duet sa nekom narodnom pevačicom ili pevačem, koga bi odabrala sa naše estrade i zbog čega?
„Ne pratim baš estradu. Znam one starije, Brenu, Zoricu, Draganu…Prihvatam predloge!“
Svojim nastupima i pesama si lestvicu moderne popkulturne umetnosti u Srbiji postavila vrlo visoko i deluje kao da igraš u sopstvenoj ligi. Mnogi te nazivaju srpskom Lejdi Gagom. Da li se pronalaziš u tom poređenju?
„Ne znam sta je Lejdi Gagi u glavi, ali ovako izdaleka deluje da je beskompromisna i da radi onako kako smatra da treba, a barata u okviru pop muzike, koja je komunikativna i mora da prati duh vremena. Tu mogu da se prepoznam“.
Nakon ogromne popularnosti i uspeha koju si zasluženo dobila, sigurno da postoji i neka neprijatna okolnost koja je to pratila u tvom privatnom životu. Šta je ono što ti najviše smeta, nerviralo te je, ili više nisi u mogućnosti da radiš, sada kada si zvezda?
„Nekad bih volela da budem samo Ana Đurić, da učestvujem na primer u nekim širim okupljanjima, pa i protestima, kao Ana Đurić, bez da me jure za izjave. Meni malo dosta izjašnjavanja i izjavljivanja“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare